Predsednik suda: Karadžić bio za nezavisne sudove
Optuženi Radovan Karadžić je pred sudije međunarodnog suda u Hagu kao svedoka svoje odbrane izveo bivšeg predsednika Vrhovnog vojnog suda Republike Srpske Novaka Todorovića koji je izjavio da nikada nije imao slučaj da je srpski vojnik, optužen za ozbiljna zlodela, pušten iz pritvora da se vrati u svoju jedinicu.
Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Optužnica Karadžića tereti i za to što, kao vrhovni zapovednik VRS, nije sprečio zločine nad civilima i kaznio počinioce.
U izjavi, koju je odbrana u dokaze uvela u pisanom obliku, Todorović je naznačio da je Karadžić insistirao na "nezavisnosti" i "pravičnosti" vojnog pravosuđa RS. Karadžić se, po svedoku, nikada nije mešao u predmete, niti je intervenisao u nečiju korist.
Todorović je izjavio i da je bio potpuno nezavisan u svom radu i da civilne i vojne vlasti nikada nisu pokušale da utiču na njega. Svaki predmet, po svedoku, tretiran je pođednako i pravično, bez obzira ko su bili počinioci i žrtve.
Po sećanju svedoka, jednom broju Srba suđeno je za ozbiljne zločine, uključujući silovanje i ubistva. Vrhovni vojni sud jednom Srbinu je povećao kazne sa 12 na 14 godina, a grupu Muslimana je oslobodio zbog nepouzdanih dokaza.
U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džulijan Nikols predočio je Todoroviću da je vojno pravosuđe samo jedan put pokušalo da krivično goni srpske počinioce zbog ratnog zločina nad civilnim muslimanskim stanovništvom.
Predmet protiv Gorana Amidžića i drugih osumnjičenih za ubistvo 80 Muslimana iz sela Velagići kod Ključa, 1. juna 1992, nikada nije okončan, a počinioci su u početnoj fazi istrage pušteni na slobodu, rekao je tužilac, predočavajući dokumente koji to potvrđuju.
Todorović je odgovorio da postupak "verovatno" nije bio okončan zato što su počinioci bili "nedostupni", dodajući da su vojni sudovi u RS počeli da funkcionišu tek početkom 1993.
Na tužiočevo pitanje "da li je bilo zakonito" to što su osumnjičeni za zločin bili pušteni iz vojnog pritvora, po nalogu tadašnjeg komandanta Prvog korpusa VRS generala Momira Talića, Todorović je odgovorio: "Ne, nije zakonito, apsolutno nije".
Upitan da li je to bio jedini predmet u kojem je delo kvalifikovano kao ratni zločin nad civilnim stanovništvom, Karadžićev svedok je prvo to negirao, a nakon što ga je tužilac pozvao da navede još neki slučaj, kazao je: "Ne, ne, nismo imali to". Todorović je napomenuo da je bilo predmeta protiv počinilaca ubistava i masovnih ubistava.
"Do danas niko nije gonjen za zločin u Velagićima", sugerisao je tužilac Nikols. "Koliko ja znam - nije. Nije suđeno", potvrdio je Todorović.
Zastupnik optužbe pobijao je nizom dokumenata vojnih sudova RS i svedokovu tvrdnju da je vojno pravosuđe imalo isti odnos bez obzira koje su nacionalnosti bile žrtve i počinioci.
Karadžić, koji se brani sam, pred sudije je izveo i svedoka Petra Kaurinovića, koji je do 1993. bio policajac u Brčkom. Kaurinović je izjavio da je u aprilu 1992. u gradu vladalo "bezakonje" u kojem su paravojne formacije zauzele policijsku stanicu i maltretirale policajce. Takvo stanje, po svedoku, potrajalo je do maja kada su pripadnici VRS uveli policijski čas.
Kaurinović je potvrdio da je znao za logor Luka, ali je precizirao da je u njemu proveo "četiri-pet popodneva", nakon što mu je naređeno da saslušavanjem utvrdi koji od pritvorenika nemaju ništa sa "oružanom pobunom", kako bi bili oslobođeni.
U Luci, svedok je, po sopstvenim rečima, postao svestan da se neke osobe, među kojima je bio i Goran Jelisić, "lažno predstavljaju" kao policajci.
Tribunal u Hagu Jelisića je osudio na 40 godina zatvora zbog višestrukih ubistava Muslimana i Hrvata u logoru Luka.
Kaurinović je kazao i da je Jelisić nestao iz grada sa svojim ljudima nakon što su se konsolidovale vlasti u Brčkom, a naročito posle dolaska grupe policijskih specijalaca predvođenih Mićom Davidovićem koji su imali zadatak da razbiju i suzbiju paravojske. Davidović bi, prema ubeđenju Kaurinovića, uhapsio i Jelisića, da on nije pobegao.
U unakrsnom ispitivanju, tužioci su svedoku predočavali dokaze da su paravojne formacije u Brčko došle na poziv kriznog štaba Srpske demokratske stranke, ali je Kaurinović odgovorio da za to ne zna.
On je sličan odgovor dao i na sugestiju zastupnika optužbe da je akcija za suzbijanje srpskih paravojski bila preduzeta tek nakon što su se one otrgle kontroli.
