Alija gurnuo Bosnu u rat
Bivši evropski mirovni posrednik u BiH Žoze Kutiljero izjavio je, na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, da je u proleće 1992. lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović prvo prihvatio, a zatim odbio principe preuređenja BiH, slične Dejtonskom sporazumu, čijom su primenom ratna stradanja u BiH mogla biti sprečena.
"Mislim da je istinska tragedija što mir nije postignut na principima koje sam dogovorio u martu 1992. Poređenje karte koja je bila utvrđena na osnovu tih principa, 18. marta 1992, i mape koja je deo Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. pokazuje da je, posle tri i po godine rata, rezultat bio gotovo isti. Nebrojeni životi mogli su biti sačuvani", posvedočio je Kutiljero.
Naznačio je da su u ratu izgubljeni životi, koji su mogli biti sačuvani, bili "većinom muslimanski", kao i izgubljene teritorije. Izetbegović se sporazuma odrekao pošto su ga na to ohrabrili "činioci spolja", napomenuo je Kutiljero, sugerišući da su to SAD.
Izjavu portugalskog ambasadora Kutiljera, koji je svedočio po obavezujućem nalogu suda (subpoena), Karadžić je uveo u dokaze u pisanom obliku, a Kutiljero je zatim odgovarao na pitanja tužilaca.
Kutiljero je potvrdio da su u martu 1992. predstavnici sve tri nacionalne zajednice prihvatili principe uređenja BiH s tri konstitutivne jedinice unutar tadašnjih granica, uz poštovanje ljudskih prava, verskih sloboda i zaštitu manjina. Posebna radna grupa, po planu, utvrdila bi teritorije jedinica, a o ustavnim principima bi građani odlučili na referendumu.
"Nedugo pošto su strane prihvatile principe, do mene je počelo da dopire da se predsednik Izetbegović javno odriče svog pristanka u izjavama bosanskim medijima. Bosanska vlada zvanično je odbacila principe u junu 1992", posvedočio je Kutiljero.
Svi lagali, Srbi najmanjeŽoze Kutiljero je rekao da je "apsurdno kriviti samo Srbe za situaciju u BiH", zato što su "sve strane krive". U izjavi, Kutiljero je naznačio da je "na prvom ručku tokom pregovora", uvideo da je "Izetbegović lažov i da mu se ne može verovati. On je uvek odstupao od onog što je već bio prihvatio da učini."
|
Svedok je potvrdio da za vreme pregovora nije verovao Izetbegoviću koji je, "uprkos njegovom srdačnom maniru", "lagao" i bio "varljiv". Kutiljero je izjavio da ostaje pri oceni - koju je izložio u komentaru u "Internešnel herald tribjunu" u februaru 1993. - da je "odbijanje predsednika Alije Izetbegovića da prihvati da je realna Bosna potpuno drugačija od one koju je on želeo doprinelo produžetku rata jednako koliko snovi o Velikoj Srbiji i hrvatskoj hegemoniji".
Da se muslimanski lideri nisu odrekli sporazuma o principima ustavnog preuređenja BiH, "bosansko pitanje moglo bi biti rešeno ranije, uz manje gubitke (pretežno muslimanskih) života i teritorija", posvedočio je Kutiljero, kako je napisao 1995. i u londonskom nedeljniku "Ekonomist".
"Da budem pravičan, predsednik Izetbegović i njegovi savetnici bili su ohrabreni da ponište taj dogovor i da se bore za unitarnu bosansku državu od dobronamernih činilaca spolja koji su mislili da sve znaju najbolje", napisao je tada Kutiljero, aludirajući na ulogu SAD.
"To sam verovao tada i to verujem sada", izjavio je danas bivši evropski mirovni posrednik.
Alija Izetbegović bi "jedno govorio nasamo, a drugo javno. Haris Silajdžić je emotivan i ne treba mu verovati. Sve tri strane lažu, ali Srbi su manje prefinjeni u tome", izložio je u izjavi Kutiljero svoje utiske iz tog vremena.
