Ponedeljak 10. 8. 2020.
Washington
200
  • Chicago
    280
  • New York
    250
  • Belmont
    290
  • Atlanta
    310
  • Boston
    300
  • Firt
    290
  • Denver
    280
  • Detroit
    290
  • Dover
    300
  • Hartford
    310
  • Orlean
    290
  • Helena
    320
  • Ren
    280
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    310
  • Portland
    310
  • Salem
    300
  • Santa Fe
    250
  • Tampa
    310
  • Topeka
    270
0
Utorak 19.02.2013.
18:12
Beta A

Kako je Izetbegović odbio da spreči rat?

Bivši evropski mirovni posrednik u BiH Žoze Kutiljero (Jose Cutillero) izjavio je danas, na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, da je u proleće 1992. lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović prvo prihvatio, a zatim odbio principe preuređenja BiH, slične Dejtonskom sporazumu, čijom su primenom ratna stradanja u BiH mogla biti sprečena.

Alija Izetbegović bi "jedno govorio nasamo, a drugo javno
 

"Mislim da je istinska tragedija što mir nije postignut na principima koje sam dogovorio u martu 1992. Poređenje karte koja je bila utvrđena na osnovu tih principa, 18. marta 1992, i mape koja je deo Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. pokazuje da je, posle tri i po godine rata, rezultat bio gotovo isti. Nebrojeni životi mogli su biti sačuvani", posvedočio je Kutiljero.

Naznačio je da su u ratu izgubljeni životi, koji su mogli biti sačuvani, bili "većinom muslimanski", kao i izgubljene teritorije. Izetbegović se sporazuma odrekao pošto su ga na to ohrabrili "činioci spolja", napomenuo je Kutiljero, sugerišući da su to SAD.

Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.

Po optužnici, Karadžić je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo stvaranje ujedinjene srpske države na teritorijama BiH sa koje su bili proterani nesrbi.

Izjavu portugalskog ambasadora Kutiljera, koji je svedočio po obavezujućem nalogu suda (subpoena), Karadžić je uveo u dokaze u pisanom obliku, a Kutiljero je zatim odgovarao na pitanja tužilaca.

Kutiljero je potvrdio da su u martu 1992. predstavnici sve tri nacionalne zajednice prihvatili principe uređenja BiH s tri konstitutivne jedinice unutar tadašnjih granica, uz poštovanje ljudskih prava, verskih sloboda i zaštitu manjina. Posebna radna
grupa, po planu, utvrdila bi teritorije jedinica, a o ustavnim principima bi građani odlučili na referendumu.

"Nedugo pošto su strane prihvatile principe, do mene je počelo da dopire da se predsednik Izetbegović javno odriče svog pristanka u izjavama bosanskim medijima. Bosanska vlada zvanično je odbacila principe u junu 1992", posvedočio je Kutiljero.

Svedok je potvrdio da za vreme pregovora vreme nije verovao Izetbegoviću koji je, "uprkos njegovom srdačnom maniru", "lagao" i bio "varljiv".

Kutiljero je izjavio da ostaje pri oceni - koju je izložio u komentaru u Internešnel herald tribjunu (International Herald Tribune) u februaru 1993. - da je "odbijanje predsednika Alije Izetbegovića da prihvati da je realna Bosna potpuno drugačija od one koju je on želeo doprinelo produžetku rata jednako koliko snovi o
Velikoj Srbiji i hrvatskoj hegemoniji".

Da se muslimanski lider nisu odrekli sporazuma o principima ustavnog preuređenja BiH, "bosansko pitanje moglo bi biti rešeno ranije, uz manje gubitke (pretežno muslimanskih) života i teritorija", posvedočio je Kutiljero, kako je napisao 1995. i u londonskom nedeljniku Ekonomist.

"Da budem pravičan, predsednik Izetbegović i njegovi savetnici bili su ohrabreni da ponište taj dogovor i da se bore za unitarnu bosansku državu od dobronamernih činilaca spolja koji su mislili da sve znaju najbolje", napisao je tada Kutiljero, aludirajući na ulogu SAD.

"To sam verovao tada i to verujem sada", izjavio je danas bivši evropski mirovni posrednik.

Alija Izetbegović bi "jedno govorio nasamo, a drugo javno. Haris Silajdžić je emotivan i ne treba mu verovati. Sve tri strane lažu, ali Srbi su manje prefinjeni u tome", izložio je u izjavi Kutiljero svoje utiske iz tog vremena.

Takođe, naglasio je da je verovao da je "apsurdno kriviti samo Srbe za situaciju u BiH", zato što su "sve strane krive".

U izjavi, Kutiljero je naznačio da je "na prvom ručku tokom pregovora", uvideo da je "Izetbegović lažov i da mu se ne može verovati. On je uvek odstupao od onog što je već bio prihvatio da učini". "Sve strane su lagale, ali su Srbi lagali najmanje".

Kutiljero je potvrdio i da mu je, tokom pregovora, Karadžić izrazio spremnost Srba da vrate zauzete teritorije radi postizanja sporazuma, kao i da prihvate izbeglice.

Bivši mirovni posrednik potvrdio je i da mu je portugalski oficir, koji je služio u Unproforu u Sarajevu, preneo da je ubeđen da je granata koja je 27. maja 1992. ubila 26 građana u redu za hleb u Ulici Vase Miskina bila ispaljena s područja gde su bili položaji muslimanskih snaga. Taj oficir učestvovao je u istrazi o eksploziji u
redu za hleb.

Potvrđujući da su Karadžić i drugi lider bosanskih Srba insistirali na nastavku pregovora o principima Kutiljerovog plana, portugalski diplomata naznačio je da mu je predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik, dan posle eksplozije u Ulici Vase Miskina, poslao pismo u kojem se zalagao za istragu, primećujući da do nasilja
obično dolazi pre ili tokom pregovora i koristi se za njihovo odlaganje.

Dok ga je unakrsno ispitivao tužilac Alan Tiger (Tieger), Kutiljero je potvrdio da svojom izjavom ne opravdava ničije zločine, kao i da sporazum o ustavnim principima nije bio "signal stranama da zauzimaju teritorije".

Naznačio je i da je tačno da ustavni principi koje su okvirno prihvatile strane nisu bili konačni.

Prihvatio je i da je u komentaru u IHT napisao i da su bosanski Srbi propast sporazuma shvatili kao "potvrdu svog paranoidnog viđenja istorije i nastavili sa svojom brutalnom ofanzivom".

Kutiljero je kazao da je tačno i da je Karadžića upozorio da će sporazum biti moguć samo ako ga prihvate sve tri strane i "sve etnički očišćenje teritorije budu vraćene u stanje pre rata". "Mi nikada nismo prihvatili etničko čišćenje koje su sproveli Srbi
i Hrvati", rekao je Kutiljero.

Tužilac Tiger potom je svedoku opširno citirao više govora u kojima je Karadžić, 1992-95, izražavao zadovoljstvo zbog propadanja Kutiljerovog plana, ističući da je time "s Bosnom završeno" i da je odluka Muslimana da plan odbiju "fatalna za njih".

Svedok je odgovorio da za te izjave nije znao. Upitan da li je "uništenje Bosne" bilo deo njegovog plana, Kutiljero je upozorio da se delovi Karadžićevog "političkog diskursa" ne mogu izdvajati iz konteksta "problema sa bazom" koje su imale sve tri strane.

Podvukao je, međutim, da je Karadžić i njemu rekao da će, ako ne bude postignut sporazum, "doći do strašnog rata".

Citirajući reči Momčila Krajišnika iz maja 1992. da će Srbi "silom" doći do svojih teritorija od pre Drugog svetskog rata, kako bi formirali državu, odnosno "srpsko carstvo", zastupnik optužbe pitao je Kutiljera da li je to bilo predviđeno njegovim planom.

Krajišnikove reči, Kutiljero je nazvao jednom od "gluposti" s kojim su evropski posrednici morali da se pozabave nastojeći da sve tri strane u BiH privole da postignu sporazum kakav je nalagao "zdrav razum".

Na pitanje da li je znao za akcije koje su bosanski Srbi preduzeli pre prihvatanja ustavnih principa da se razdvoje od Muslimana i Hrvata, Kutiljero je odgovorio negativno.

Sugerišući da su sve strane pokušavale da "skrpe" što više teritorija, portugalski diplomata ponovio je svoje uverenje da je njegov plan mogao biti sproveden da je "postojala snažna politička volja".

"Pitanje je bilo - možemo li imati unitarnu Bosnu ili Bosnu iz tri dela. Moje uverenje je bilo da samo trodelna Bosna može uspeti, što je potvrdio i Dejtonski sporazum", rekao je Kutiljero.

Na pitanje da li je znao za Karadžićevo insistiranje na priznanju stanja na terenu - do kojeg su srpske snaga, po optužnici, došle primenom sile radi zauzimanja teritorija i progona nesrba - svedok je izjavio da mu Karadžić to nikada na taj način nije kazao.

Posle Kutiljerovog iskaza, Karadžić je pred sudije izveo novog svedoka svoje odbrane.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
  • 2020 © - vesti online