Pismo bez pravila
Standardizacija rukopisnog pisma ćirilice u Srbiji još ne postoji, pa učitelji i dalje uče decu da pišu onako kako oni misle da bi trebalo, ali bez ustaljenih pravila. Odbor za rukopisnu ćirilicu je na tom pitanju radio 30-ak godina bez ikakvih rezultata.
Ovu poražavajuću činjenicu izneo je predsednik Udruženje građana Kultura ćirilice Ivan Stratomirović na predavanju u Kulturno-informativnom centru Spona u Skoplju.
Udruženja građana Kultura ćirilice je nastalo kao pokret 2006. godine, kada su se okupili profesori beogradske Politehnike, Fakulteta primenjenih umetnosti, slobodni umetnici, književnici, kulturni radnici, studenti i učenici u želji da očuvaju ćirilicu.
Da bi pokazali njenu lepotu, grupa poslenika je sa putujućom izložbom pod nazivom Kultura ćirilice koja se sastoji od oko 50 eksponata tipografske azbuke, citata stihova i tekstova, uzoraka kaligrafije ćirilice, do sada obišla preko 70 mesta u Srbiji i osam u inostranstvu.
Stratomirović tvrdi da je najveći problem što je država ćirilicu zaboravila. Udruženje je još pre nekoliko godina konkurisalo kod Ministarstva kulture projektom standardizacije pisma, ali još nije dobilo odgovor.
Evro za SlovenePredsednik Evropske centralne banke Mario Dragi predstavio je novu novčanicu od pet evra iz serije "Evropa", na kojoj je reč evro prvi put ispisana na ćirilici. Novčanica će se naći u opticaju od 2. maja ove godine. Na konferenciji Nacionalne banke Bugarske je saopšteno da je ovim korakom dat podstrek primeni ćiriličnog pisma u evrozoni.
|
- Glavni uzrok potiskivanja i zanemarivanja ćirilice nisu savremene tehnologije ili pritisci sa strane, već srpski nemar. Sa tim mišljenjem se slažu i brojni stručnjaci koji navode da stanje u društvu i odnos prema narodnoj tradiciji, istoriji i kulturi decenijama unazad nije išao na dobrobit nacionalnog interesa. Srpsko pismo i jezik su bili zapostavljani i potiskivani, što je dalo veoma loše rezultate - kaže Stratomirović.
Svuda su bili srdačno primljeni i rado viđeni, ali je na tim predavanjima bilo i skeptika.
- U Crnoj Gori, u Nikšiću, recimo, govorio i o vinčanskom pismu, ali vladika Atanasije Jeftić me je požurivao rečima: Nemamo vremena za pitanja, idemo, idemo... a meni je tiho na uvo rekao: "Je l' vi to negirate ulogu Ćirila i Metodija?" Ja sam mu odgovorio: Ne, vaše preosveštenstvo, naravno da mi ne negiramo ulogu Ćirila i Metodija.
- Njihova je uloga veličanstvena, zato su oni prosvetitelji Slovena i kao sveti se slave, ali šteta je i pogrešno, ne samo za Srbe, već za sve slovenske narode da se kaže da smo mi do te 862. godine bili potpuno nepismena masa. To je kao da kažete da je naš narod u roku od nekoliko dana prepešačio po dnu Dunava dišući na trsku. To je smešna tvrdnja - kaže Stratomirović.
On veruje da je vinčanska kultura imala početke pismenosti, neke znakove koji predstavljaju informaciju, a ćirilica je završna forma.
