Zašto je NATO bombardovao Mladićev rodni grad?
Dragan Ivetić, branilac generala Ratka Mladića, rekao je da je bivši komandant Unprofora Rupert Smit odluku o bombardovanju Vojske Republike Srpske /VRS/, posle druge eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale u avgustu 1995. godine, doneo bez presudnog dokaza o krivici srpske strane, na osnovu na brzinu dobijenih i nepotpunih informacija.
Smit je odgovorio da je "bio i ostao potpuno uveren u svoju tadašnju odluku", ponavljajući da je, posle razmatranja svih dostupnih izveštaja o istrazi na Markalama, "zaključio da je granata na pijacu doletela iz pravca na kojem su bili položaji VRS".
"Hteli smo da ponizimo Mladića"
Odgovarajući na pitanja odbrane, general Smit je posvedočio i da je na meti vazdušnih udara NATO-a protiv srpskih snaga, koji su usledili posle Markala, bilo i selo kod Kalinovika u kojem su sahranjeni roditelji generala Mladića.
Svrha tog napada bila je da se pokaže kako "Mladić nije u stanju ni da zaštiti posmrtne ostatke svojih roditelja", potvrdio je Smit, pošto je branilac Ivetić to citirao iz njegove knjige "Upotreba sile". Tu informaciju Unprofor je, u vreme napada, dao i sarajevskoj štampi.
"Ako se general Mladić osetio poniženim, trebalo je samo da zaustavi svoju vojsku", rekao je Smit. |
Upitan da li je u obzir uzeo i nalaz ruskog pukovnika Unprofora Andreja Demurenka prema kojem granata nije mogla biti ispaljena sa položaja VRS, Smit je odgovorio potvrdno, naglašavajući da se s tim nalazom nije saglasio zato što nije bio zasnovan na svim raspoloživim informacijama, prenose beogradski mediji.
Odluku da zbog toga zatraži vazdušne napade na VRS Smit je, kako je objasnio, doneo na osnovu zaključaka Londonske konferencije iz jula 1995. godine, prema kojima je svaki napad na zaštićene zone uzrokovao NATO udare. O tim zaključcima, prema Smitovim rečima, na vreme je bio obavešten i general Mladić.
Prema optužnici, koja generala Mladića tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima, ta granata ubila je 43 osobe, a ranila 75 građana.
Branilac Ivetić sugerisao je da Unprofor nije demilitarizovao muslimanske enklave u istočnoj BiH - Srebrenicu, Žepu i Goražde - iako mu je to bila dužnost prema sporazumu o proglašenju enklava za "sigurne zone UN", potpisanom 1993. godine.
Potvrđujući da enklave nisu bile demilitarizovane i da je takozvana Armija BiH iz njih pokretala napade, britanski general je, međutim, naznačio da razoružavanje nije bilo zadatak Unprofora, već samih zaraćenih strana, a da su "plavi šlemovi" bili zaduženi da budu "svedok" tog procesa.
Odgovarajući na pitanja Mladićevog advokata, Smit je potvrdio da je u februaru 1995. znao za "bar jednu" isporuku oružja i opreme Armiji BiH preko tuzlanskog aerodroma, oko čega je došlo do "napetosti" između Unprofora i NATO-a, koji je negirao da su avioni sletali u Tuzlu.
Armija BiH je u jednom slučaju sprečila pripadnike Unprofora da pregledaju avion, posvedočio je Smit. Na Ivetićevo pitanje da li je zbog toga zapretio vlastima u Sarajevu vazdušnim udarima NATO-a, odgovorio je negativno. Suđenje Mladiću biće nastavljeno sutra, iskazom sledećeg svedoka optužbe.
