Oficiri VRS: Nismo ubijali civile u Sarajevu
Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, bivši oficiri Vojske Republike Srpske Vladimir Radojčić i Svetozar Guzina opovrgavali su navode optužnice da je ta vojska smišljeno pucala na civile u Sarajevu.
Optužnica Karadžića, tadašnjeg predsednika RS i vrhovnog komandanta njene vojske, tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95.
Svedok Radojčić, koji je tokom rata bio komandant Ilidžanske brigade VRS, izjavio je da je ta jedinica, braneći svoje položaje i naselja, otvarala vatru isključivo na vojne ciljeve. Posvedočio je i da je preduzimao mere da spreči civilne žrtve, po naređenju više komande, i da nije uzvraćao na vatru muslimanskih snaga ukoliko bi civili mogli biti ugroženi.
Kao i prethodni Karadžićevi svedoci, i Radojčić i Guzina, koji je bio zapovednik bataljona u Ilidžanskog brigadi, izjavili su da im nikada nije bilo naređeno, niti su imali nameru da terorišu civile i izazovu civile žrtve. Nasuprot tome, Armija BiH je, po svedocima, zloupotrebljavala civilne objekte u Sarajevu i iz njih otvarala vatru na VRS.
Radojčić i Guzina negirali su odgovornost za više snajperskih napada iz optužnice na civile u zoni Ilidžanske brigade, tvrdeći da su snajperske puške koje su imali nisu delovale u naseljenom mestu.
"Muslimanske snage često su se služile nedozvoljenim ratnim lukavstvom, zaklanjajući se iza Unprofora i Crvenog krsta", kazao je Radojčić, potvrđujući da je jednom zbog toga otvorio vatru na konvoj UN na planini Igman. Humanitarne konvoje ka Sarajevu, kako je rekao, propuštao je uvek kada su bili najavljeni. U unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Kerolin Edžerton predočila je svedoku naređenje kojim mu je, 6. aprila 1994, komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Dragomir Milošević naložio da u centru Hrasnice i na Sokolović-koloniji modifikovanom avio-bombom gađa "najvrednije ciljeve, gde će biti izazvane najveće ljudske žrtve".
Radojčić je odgovorio da se naređenje odnosilo na neprijateljsku živu silu, a ne na civile, i da ga je tako shvatio i sproveo. Naznačio je i da je komandant ABiH u Hrasnici imao obavezu po međunarodnom ratnom pravu da ukloni civile iz područja iz kojeg je prethodna tri dana napadao VRS.
Nakon što ga je tužiteljka Edgerton suočila sa činjenicom da je 6. aprila 1995. bomba koju je ispalio pogodila "civilnu kuću, a ne vojnu metu", Radojčić je uzvratio da pogođena kuća nije bila civilna, već su u njoj bili vojnici ABiH koji su stražarili kod obližnje komande.
"Stradao je jedan vojnik, a to mi je potvrdio i oficir Unprofora koji ga je video u uniformi. Dakle, ipak smo bili precizni", rekao je svedok.
Drugog svedoka, Svetozara Guzinu, zastupnica optužbe je suočila sa tvrdnjom da je u zoni njegove jedinice u leto 1994. iz snajpera ranjena 16-godišnja devojčica. Guzina je odgovorio da "ne veruje da se to desilo", tvrdeći da su tog dana vođene teške borbe. Pri tome je ostao i pošto su mu pokazani dokumenti da borbi u vreme ranjavanja devojčice nije bilo.
Svedok je ponavljao i da civilima nije bilo mesto u blizini prve linije fronta i da su muslimanski zapovednici morali da ih uklone. Guzina nije negirao da je 2003. haškim istražiteljima rekao da je "potencijalnom metom smatrao bilo kojeg muškarca ili ženu blizu linije razdvajanja".
Svedok je, međutim negirao da je u julu 1994. vojnim posmatračima UN "priznao" da su njegovi snajperi delovali po civilima i "obećao da će to prestati".
"Nikada nisamo pucali na civile s namerom ubijanja. Moguće je da je bilo grešaka, ali namere nije bilo", naglasio je Guzina.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno sutra.
