Pacovski kanali (12): Tihi odlazak "Profesora"
Sudski procesi širom sveta i dan-danas rasvetljavaju istoriju odnosa Vatikana s bekstvom nacista i kolaboracionista, pa je tako agent CIC Vilijam Gauven pred sudom 2006. svedočio o tim vezama.
Govoreći pred sudom Gauven je direktno povezao vatikanskog državnog sekretara Đovanija Batistu Enrika Antonija Mariju Montinija, koji će kasnije postati papa Pavle VI, da je prao novac od pokradene imovine Jevreja, te da je pomagao ustašama u bekstvu. Vatikan je na optužbe odgovorio tvrdnjom da je jevrejsko zlato bilo pohranjeno u centralnoj banci u Zagrebu, te da su ga odatle iznele ustaše 1945, te ga potom razdelile među glavešinama.
"Izbeglice, a među njima i viđenije ustaše spasavao je i u peronističku Argentinu prebacivao sekretarijat koji je vodio don Krunoslav Draganović čija je kancelarija bila u zgradi Papinskog hrvatskog zavoda svetog Jeronima u Rimu gde su i danas mnoge kancelarije iznajmljene, ali formalno izvan nadležnosti samog zavoda. Sve i da je taj sekretarijat bio u sklopu zavoda, on nije bio ni tada, ni danas u nadležnosti Svete stolice, već mesnih biskupskih konferencija (u to vreme pod patronatom nadbiskupa Stepinca), pa tako sa zavodom nikakve veze nije mogao imati državni podsekretar Montini. Ako postoje dokazi, onda s njima na videlo jer, u protivnom, nagađa se s pretpostavkama, a na pretpostavkama se može voditi politika, ali i temeljiti istorija", navodi se u odgovoru Vatikana na Gauvenove tvrdnje.
Bilo kako bilo, Draganović je poslednje dane mirno provodio u Sarajevu, oslobođen bilo kakve sudske odgovornosti. Jednom je, tako, primetio čoveka koji je lagano prilazio njegovom stolu.
- Izvinite, gospodine. Da li ste vi sveštenik Krunoslav Draganović? Trgao se primetno:
- Ne, nisam druže. Pogrešili ste - požuri sa odgovorom.
Tek pošto se neznanac udaljio Draganović se zamislio, svestan šta je koji trenutak ranije izjavio. Prvi put u životu je izgovorio "druže"!
A izgovorio je jer je instinkt samoodržanja u njemu još funkcionisao.
Draganović je stigao do poslednje faze istražnog postupka. Toga jutra sve je ukazivalo da je možda došao i poslednji dan ispitivanja.
- Poznata su mi mesta u kojima su
Italijani svesno terali muške glave u šumu. Da objasnim. U onim selima u kojima narod nije hteo da ide sa okupatorima. Italijani su dovodili četnike koji bi postavljali zasedu i kad bi naišli karabinjeri oni bi pripucali. To je bio povod italijanskoj vojsci da dođe u to selo i postrelja sve muškarce. Dakle, takvim ponašanjem su okrenuli narod protiv sebe i niko im nije kriv - govorio je u dahu Draganović odgovarajući na pitanja o zločinima italijanske vojske u selima oko granice sa Jugoslavijom.
- Gde konkretno, profesore?
- Svi su me gledali s nevericom kad sam to govorio. Eto, uzmite selo Podhum iznad Rijeke, na Grobničkom polju. Tamo su Italijani streljali 180 muškaraca i zapalili selo, a ostale su odveli u logor. Ako ne verujete idite u Fremo. Još su ljudi tamo.
Zaboravite Dalmaciju
- A šta bi sa vašim viđenjem italijansko-jugoslovenske granice?
- Gospodine?
|
