Milan Lukić doživotno u zatvoru
Žalbeno veće Haškog tribunala potvrdilo kaznu doživotnog zatvora Milanu Lukiću, a Sredoju Lukiću smanjilo kaznu sa 30 na 27 godina zatvora.
Žalbeno veće Haškog tribunala danas je potvrdilo prvostepeno izrečenu doživotnu zatvorsku kaznu bosanskom Srbinu Milanu Lukiću zbog zločina protiv čovečnosti nad Muslimanima u Višegradu,1992-94, uključujući i spaljivanje više od 100 živih civila u dve višegradske kuće.
Žalbeno veće je odbacilo svih osam osnova žalbe Milana Lukića, među kojima je bio i njegov alibi za spaljivanje živih muslimanskih civila u dve kuće u Višegradu u leto 1992.
Tribunal je u leto 2009. Lukića (45) osudio za spaljivanje najmanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuhce u Višegradu u junu 1992., kao i za ubistva još 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica.
Konačnom presudom utvrđeno je da je Milan Lukić upalio vatru u kući u Pionirskoj ulici, ali da su tada stradale 53 osobe, a ne 59 civila, kako je bilo utvrđeno u prvostepenoj presudi.
Slušajući konačnu presudu, Milan Lukić je odrečno klimao glavom i listao malu Bibliju.
Njegovom rođaku Sredoju Lukiću (51), žalbeno veće je smanjilo kaznu sa 30 na 27 godina zatvora, iako je potvrdilo da je on kriv za pomaganje i podržavanje spaljivanja civila u Pionirskoj ulici.
Sredoje Lukić je oslobođen krivice za prebijanje pritvorenih Muslimana u logoru Uzamnica, za koje je bio osuđen prvostepenom presudom.
Izričući prvostepenu presudu jula 2009, predsedavajući sudija Patrik Robinson je spaljivanje živih muslimanskih civila, u kojem je Milan Lukić igrao ključnu ulogu, nazvao "najgorim delom protiv čovečanstva" na kraju 20 veka.
Milan Lukić je uhapšen avgusta 2005. u Argentini, a Sredoje Lukić se Tribunalu dobrovoljno predao 14. septembra te godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Okružni sud u Beogradu je Milana Lukića u odsustvu osudio na 20 godina zatvora zbog otmice i ubistva Muslimana iz pribojskog sela Sjeverin 1992.