Momu kažnjavaju što ne svedoči protiv Radovana
Svi koji pročitaju stav Tužilaštva da Momčilo Krajišnik nije dovoljno kooperativan i da ga ne treba pustiti na slobodu znaju o čemu se radi.
Iza odluke Haškog tribunala da ne dozvoli prevremeno puštanje na slobodu bivšeg predsednika Skupštine RS, Momčila Krajišnika stoji Tužilaštvo ovog suda koje nije moglo da se pomiri sa činjenicom da on nije hteo da bude "kooperativniji" i mogući svedok u procesima koji se vode pred ovim Sudom, među kojima su suđenja Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću.
Čestitka "Vestima"Momčilo Krajišnik kaznu služi u Velikoj Britaniji, ali i tamo redovno prima naše novine. Kako je ove godine i 20 godina postojanja "Vesti", Krajišnik je preko svog brata poželeo sve najbolje.
Treći zahtevPrema zakonima Velike Britanije, nakon odsluženja polovine zatvorske kazne, stečeni su uslovi da osuđenik bude oslobođen, te je Krajišnik ranije u dva navrata podnosio zahtev za pomilovanje. On je pred Tribunalom proglašen krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa većih područja BiH i u septembru 2006. osuđen na 27 godina zatvora. Žalbeno veće mu je u martu 2009. smanjilo kaznu na 20 godina zatvora. |
- Moma je bio spreman da bude svedok, ali svedok istine, a po cenu života ne bi uradio drugačije - kaže za "Vesti" brat bivšeg predsednika Skupštine, Mirko Krajišnik.
Prema rečima Mirka Krajišnika ova tvrnja se ne može dokazati, ali je indikativno da se treći put odbija zahtev njegovog brata da bude prevremeno pušten na slobodu.
- Sačekaćemo pisanu odluku predsednika Suda Teodora Merona iz koje će se sigurno znati preciznije koji su bili njegovi razlozi da ne uvaži zahtev mog brata. Ali, činjenica je da je Haško tužilaštvo, u pisanoj žalbi navelo da se protivi tome zato što "Momčilo Krajišnik nije bio dovoljno koopretivan". Na svakome je da tumači šta znači ta reč "nekooperativnost", ali je presedan da predsednik suda gotovo godinu dana razmatra njegov zahtev. Ako je zaista po sredi stav da se osuđeni puštaju tek posle dve trećine odležane kazne, onda je to moglo odmah da se kaže, a ne da se toliko dugo čega - ističe Mirko Krajišnik i dodaje da je njegov brat vest o odbijanju ipak podneo mirno.
- On je takav tip čoveka da ne želi druge da uzmeriva svojim osećanjima, tako da ne znam kako mu je bilo, ali u razgovoru mi je rekao da se ne brinem i doslovce: "Idemo dalje, još je posla pred nama".
Ukoliko Tribunal ne odstupi od dosadašnje prakse, Momčilo Krajišnik bi na slobodi mogao da se nađe krajem jula 2013. godine kada i formalno ispunjava uslov o odležanih dve trećine kazne.
Mirko Krajišnik kaže da njegov brat u svakom slučaju neće odustati od revizije postupka kojim je osuđen na 20 godina zatvora.
- Pripremamo tačku po tačku optužnice tako što verujemo i znamo da mnoge stvari nisu onakve kakve su na kraju zaključene. U toku je prikupljanje materijalne baze za podnesak Haškom tribunalu i za to ne postoji nikakav rok, ali Moma želi da se to uradi u svakom slučaju - kaže Mirko Krajišnik i dodaje da su ovaj posao uključena i dva vrsna profesora i pravnika iz Sjedinjenih Država.
Jedan je profesor na Hardvardu, a drugi uspešan advokat. Oni su pristali da formulišu taj zahtev, a zatim i da ga brane pred Tribunalom.
