Presekli vrpcu, autoput ispario
Cela euforija oko megalomanskog projekta izgradnje autoputa kroz Crnu Goru od Bara do Boljara na crnogorsko-srpskoj granici kulminaciju je dostigla pre tri godine. U mestu Mrke kod Podgorice tadašnji premijeri Crne Gore, Hrvatske i Srbije, Milo Đukanović, Jadranka Kosor i Mirko Cvetković svečano su presekli vrpcu i označili početak "projekta stoleća".
Ubrzo se pokazalo da su balkanski političari džabe duvali u fanfare, jer od projekta veka nema ništa. Iako je izgradnja u oktobru 2008. godine, čak i započeta posle svečanog otvaranja radova u selu Gornje Mrke kod Podgorice, ugovor je raskinut i sve je ostalo u velikim očekivanjima.
Podgorički mediji na čelu sa "Danom", obelodanili su da je sve to počivalo na prevari, odnosno da je na pomolu nečuven skandal. "Dan" tvrdi da je sadašnji glavni izvršni direktor NLB Montenegro banke Anton Ribnikar, mimo znanja NLB grupe i Montenegro banke, pre tri godine potpisao fiktivnu finansijsku garanciju tešku 1,4 milijarde evra hrvatskom Konstruktoru, odnosno njegovom vlasniku Željku Žderiću.
Tako se ova firma pojavila kao favorit u trci za ovaj veliki projekat. Time je, u stvari, stavljen pečat na ugovor o izgradnji ove crnogorske drumske arterije koji su crnogorski ministar saobraćaja Andrija Lompar i vlasnik Konstruktora potpisali polovinom 2009. godine:
- Žderiću su bile neophodne finansijske garancije za početak radova - objašnjava advokat Zoran Vukčević, a Ribnikar koji je tada bio u bordu direktora NLB grupe dao mu ih je mimo znanja obe banke. Manje od godinu dana nakon izdavanja garancija Ribnikar je došao u NLB Montenegro banku kako bi se "pokrio".
Ribnikar se nije direktno izjašnjavao o ovim optužbama, ali je portparol NLB Montenegro banke Aleksandar Vukotić u njegovo ime utvrdio da "niko nikad u NLB-u nije mogao da potpiše garancije, a da za to ne znaju NLB grupa i NLB Montenegro banka".
Čudno je što se o svemu nije izjasnio sam Željko Žderić, a naročito to što Ministarstvo saobraćaja Crne Gore kao zmija noge krije podatke o svemu. Tačnije, pravda se tvrdnjom da je posao sa Konstruktorom propao i ugovor raskinut, te da su hrvatskom konzorcijumu vraćeni svi papiri, pa i finansijska garancija.
Razlozi za veliku sumnju, međutim, leže u izjavi Igora Lukšića, tadašnjeg crnogorskog ministra finansija, koji je u februaru 2010. godine potvrdio da je Konstruktor dostavio valjane finansijske garancije "koje zadovoljavaju uslove tendera".
Uprkos tim "valjanim garancijama" posao je propao, a nisu bolje prošli ni pregovori sa grčko-izraelskim investitorima, a konačno ni sa Kinezima, pa se sve svelo na to da Crna Gora, u najboljem slučaju, može graditi takozvanu brzu cestu, neku vrstu poluautoputa, odnosno da se megalomanski projekat vredan tri-četiri milijarde evra mora svesti na investiciju od 500 do 700 miliona evra. Džabe je Milo Đukanović organizovao svečano otvaranje radova na autoputu.
Od tužioca do bankara
Anton Ribnikar, pravnik po struci, u NLB banku je došao sa mesta državnog tužioca i, pored ostalog, bio i šef institucije zadužene za zakonitost poslovanja NLB grupe. Svojevremeno je bio ispitivan kao šef pravne službe zbog toga što je NLB banka, navodno, pojedinim kompanijama davala kredite bez pokrića. Ribnikar je svojevremeno bio i predsednik Skijaškog saveza Slovenije, a prošle godine je u Crnoj Gori postao član Upravnog odbora Košarkaškog kluba Budućnost. To mesto je, izgleda, "zaradio" donacijom od 150.000 evra koje je NLB Montenegro banka uplatila na račun kluba. |
