Samo tri i po godine za zločine nad Srbima?

Petorica bivših hrvatskih vojnika osuđeni su danas na zatvorske kazne od godinu do tri i po za ratne zločine protiv pripadnika bivše JNA i civila srpske nacionalnosti u logoru Kerestinec kod Zagreba.

Olakšavajuća okolnost u obzir uzeo učešće u ratu, primereno držanje pred sudom i loše imovinsko stanje

Sudija Županijskog suda u Zagrebu Marijan Garac osudio je na tri i po godine zatvora bivšeg komandatna logora Stjepana Klarića, dok su za mučenje 34 ratna zarobljenika od kraja 1991. do maja 1992. osuđena četvorica njemu podređenih vojnika. Tako su po godinu dana zatvora dobili Dražen Pavlović, Željko Živec i Goran Štrukelj, a dve godine Viktor Ivančin.

"Kazne su donete pod prislilom EU"

Direktor Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" Savo Štrbac ocenio je da su kazne petorici bivših hrvatskih vojnika za zločine nad pripadnicima bivše JNA i srpskim civilima u logoru Kerestinec, izrečene pod prisilom, jer je to uslov da Hrvatska bude primljena u EU.

"Ništa se bitno ne mijenja u hrvatskom pravosuđu, dvostruki standardi su na snazi. Ovo rade zato što to od njih svet traži, jer ih neće primiti u EU i po izrečenim kaznama se vidi da je to pod prisilom, a ne po nekakvoj savesti ili svesti", rekao je Štrbac, ističući da nije reč ni o kakvom suočavanju sa prošlošću.

Prema njegovim rečima, suđenja za ratne zločine koja se vode u hrvatskim sudovima pretvaraju se u pronalaženje olakšavajućih okolnosti, a ne u utvrđivanje pod kakvim su okolnostima izvršena sama dela.

"Kao da je cilj što manju kaznu izreći optuženom ako je pripadnik hrvatskog naroda i hrvatskih oružanih snaga, a ne utvrditi istinu i odmeriti adekvatnu kaznu", ocenio je Štrbac.

On smatra da hrvatsko pravosuđe nastavlja praksu dvosturkih standarda kada su u pitanju Srbi, izričući im maksimalne ili velike kazne za ratne zločine i kada je reč o delima koja se u "normalnim" zemljama ne bi mogla ni kvalifikovati kao ratni zločin.

Štrbac je naglasio da je Kerestinec jedan od najmonstruoznijih logora u poslednjem ratu na području Hrvatske, ističući da je u tom logoru postojala "crna soba" sa svim spravama za mučenje kao iz najcrnjih vremena inkvizicije. "Sve se to tamo dešavalo, a onda imamo ovako simbolične kazne", upozorio je Štrbac.

On je naglasio da su sudovi u Hrvatskoj do sada prilikom suđenja Hrvatima uzimali u obzir učešće u domovinskom ratu, odlikovanja za učešće u tom ratu, porodične prilike, koliko imaju dece, zdravstveno stanje, imovinske prilike, tako da im se suđenja pretvaraju u pronalaženje olakšavajućih okolnosti, a ne utvrđivanje pod kojim okolnostima su izvršena sama dela.

Tužilaštvo je najavilo žalbu na presudu, kao i odbrana Klarića i Ivančina.

Svim optuženima, kojima su pretile kazne i do 20 godina zatvora, sudija je kao olakšavajuću okolnost u obzir uzeo učešće u ratu, primereno držanje pred sudom i loše imovinsko stanje.

Nepravosnažnom presudom Klariću, Pavloviću i Ivančinu ukinut je pritvor u kojem su bili od kraja 2010. Njima će, kao i dvojici ranije puštenih, u konačnu presudu biti uračunato vreme provedeno u pritvoru.

S obzirom na dužninu kazni jedino će Klarić morati u zatvor ako ova presuda postane pravosnažna, ali bi i on mogao brzo da traži puštanje na prevremenu slobodu na osnovu odležane dve trećine kazne zatvor.

Tokom sedmomesečnog postupka pred sudom je ispitano oko 80 svedoka,
uglavnom žrtava od kojih su neke svedočile video linkom iz Srbije.

Bivši zapovednika takozvanog Konačišta ratnih zarobljenika u Kerestincu kod Zagreba Stjepan Klarić i četvorica njemu podređenih vojnika, prema optužnici, terete se za teška psihička i fizička zlostavljanja pripadnika bivše JNA i civila srpske nacionalnosti, među kojima i žena, uglavnom uhapšenih u okolini Zagreba i Siska.

Oni su optuženi da su od decembra 1991. do maja 1992. najpre u Zagrebu, a potom u logoru Kerestinec počinili ratni zločin nad 34 ratna zarobljenika kojima su nanete velike patnje i povrede telesnog integriteta i zdravlja.

Prema optužnici, mučenja su počela u tadašnjem vojnom zatvoru u Zagrebu, a žtrve su potom odvedene u bivšu raketnu bazu JNA u Kerestincu gde su premlaćivani, mučeni elektrošokovima, ali i seksualno zlostavljani. Među njima je, prema navodima tužilaštva, bilo i desetak žena od kojih je jedna u logor dovedena trudna, ali je
od posledica zlostavljanja pobacila.

Ovaj slučaj je otvoren nakon što je jedan bivši pripadnik JNA nepoznate počinitelje optužio za ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika u Kerestincu.

Petorica optuženih uhapšeni su krajem novembra 2010, a optužnica je podignuta posle jednogodišnje istrage.

Svi optuženi su odbacili krivicu, a njihova odbrana je tokom suđenja tvrdila da su zarobljenike ispitivali agenti Sigurnosno-informativne službe na čijem je čelu bio Josip Perković koji je, prema tim tvrdnjama, takođe dolazio u logor.

Perković je na suđenju negirao te tvrdnje, ali je potvrdio da je postojala takozvana crna soba za mučenje u kojoj su, posle prigovora Međunarodnog crvenog krsta, pronađene sprave za mučenje.

Samo tri i po godine za zločine nad Srbima?

Petorica bivših hrvatskih vojnika osuđeni su danas na zatvorske kazne od godinu do tri i po za ratne zločine protiv pripadnika bivše JNA i civila srpske nacionalnosti u logoru Kerestinec kod Zagreba.

"Kazne su donete pod prislilom EU"

POVEZANE VESTI