Vehabije čekaju nalog iz Beča?

Vehabijama sa prostora bivše Jugoslavije, prema pojedinim tvrdnjama, upravljaju ekstremni muslimani iz Beča. Centar im je džamija "Sahaba" u Sedmom bečkom okrugu, u kojoj je nekada propovedao hodža Nedžad Balkan, koji sebe naziva Ebu Mohamedom, a koga su austrijske vlasti okarakterisale kao ekstremnog hodžu, kao i ljude koji posećuju ovu džamiju.

Novopazarske vehabije prošle godine u Beogradu osuđene na 60 godina zatvora

Poglavar Islamske zajednice BiH Mustafa Cerić u više navrata je ponovio da problem sa vehabijama u BiH nije u toj zemlji, nego u Beču, odakle se vehabije regrutuju i finansiraju i da je "jabuka razdora muslimanima u BiH" poslata iz tog grada.

Kao glavni protagonista vehabizma u Bosni pominje se hafiz Muhamed Fadil Porča, imam samostalnog džemata u Beču.

Ljajić: Centar u Austriji

Vehabije u Gornjoj Maoči povezane su sa vehabijama u Novom Pazaru i reč je o istom pokretu koji se pojavio na ovim prostorima posle rata u BiH, izjavio je ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić. Komentarišući policijsku akciju u BiH u utorak, Ljajić je rekao da su se tada pojavile grupe emisara sa zadatkom da šire vehabizam koji, inače, nije svojstven muslimanima na Balkanu i u Evropi. On je napomenuo da je centar za regrutovanje vehabija bio u Beču, dok je u BiH postojalo nekoliko enklava koje su zapretile da destabilizuju državu.
- Ako kažete da ne priznajete Ustav i zakone nego šerijatsko pravo i šerijatske zakone, ako tu žive samo pripadnici vaše društvene grupe i ako ne dozvoljavate pristup naseljima gde živite, a dešavalo se da su novinari koji su tamo išli bili brutalo vraćeni - to je onda dovoljno elemenata za reagovanje države, smatra Ljajić.

Uticaj na sandžačke muslimane ima Ebu Muhamed, koji reisa Cerića naziva "vođom neznalicom", i koji je čak u intervjuu austrijskim medijima, pre nekoliko godina doveo u pitanje svrsishodnost demokratije, odnosno pozvao muslimane na stavljanje Kurana iznad zakonodavstva.

Koliko je vehabizam jak u Austriji govori i slučaj Senada Podojka iz 2006. godine. Ovaj veroučitelj iz BiH, koji je i šef islamskog nastavnog kadra u pokrajini Gornja Austrija, je tokom rata u BiH izdao pesme koje su potpirivale mržnju protiv drugih vera, i kojima je navodno učio i đake u Austriji.

Austrijske vlasti su, naime, utvrdile da se među ekstremnim muslimanima posebno ističu bosanske i sandžačke vehabije.

Posle otkrivanja terorističkog kampa na planini Ninaji, hapšenja grupe vahabija, obračuna sa policijom, ubistva Ismaila Prentića i suđenja u Specijalnom sudu u Beogradu, vehabije u Sandžaku su se uglavnom povukle "u ilegalu", nisu više ni bučni, ni drski ni mnogo vidljivi, a neki su, bojeći se da će imati posla sa državom, utočište našli u Bosni, Makedoniji i na Kosovu.

Galijašević: Centar u Sarajevu

Ipak, stručnjak za antiterorizam Dževad Galijašević kaže da centar vehabizma nije Beč, već Sarajevo.

"Centar je u Sarajevu i iz tog grada se, preko Beča, radikalni islamisti upućuju prema zapadnoj Evropi. Kada uzmemo u obzir vehabijske pokrete u Sandžaku, Maoči i drugim delovima BiH, treba reći da su oni uvek bili kontrolisani iz Sarajeva, a ne iz Beča", tvrdi on.

prema njegovim rečima, postoji još nekoliko "Maoča" na teritoriji BiH, a svakako najinteresantnije područje za bezbednosne agencije je selo Željezno Polje između Žepča i Zenice gde je takođe stvoreno jako vehabijsko uporište koje, međutim, nije bilo toliko u fokusu poslednjih godina.

"Da ne govorimo o džamiji Kralja Fahda u Sarajevu gde se nalazi centrala tog pokreta, dodaje Galijašević.

Bolji poznavaoci prilika u Sandžaku tvrde da su vehabije dobile nalog iz Beča, Sarajeva, Saudijske Arabije i drugih njihovih centara u svetu da se samo privremeno primire, da rade u potaji i da čekaju trenutak kada će ponovo "izaći na scenu". Njihov krajnji cilj je da u ovom delu Srbije urede život po šerijatu. Oni koji im šalju pare računaju na njih za "akcije" protiv Evrope i Amerike.

Paralelno društvo u Austriji

Prema statističkim podacima, u Austriji živi oko 339.000 muslimana, od kojih su većina imigranti i teško se integrišu u društvo. Tako u Beču postoji paralelno islamsko društvo, u kojem žene sede u kućama, zbog čega ne znaju ni nemački jezik.

"Većina ih je ovde: idu na molitve, uglavnom u manjim grupama, više se ne trude da u džamijama nametnu svoja pravila ponašanja, ne sukobljavaju se sa drugim vernicima, na ulicama više ne dobacuju i ne prete devojkama", kaže Mirsad N, vernik iz Novog Pazara, koji se sa vehabijama svakodnevno sreće u Melajskoj džamiji gde im je posle sukoba sa muftijom Muamerom Zukorlićem i "progona" iz Arab-džamije, najnovije uporište.

- Neki uopšte ne dolaze, pa klanjaju, druže se i drže nekakva predavanja u nekoliko kuća u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. Zadržali su, naravno, stare veze sa vehabijama u Bosni, sa centrom u Beču, odakle im uglavnom stižu pare, sa Saudijskim komitetom u Prištini (odakle im takođe stiže deo novca) i sa vehabijskim centrima u Skoplju i Tetovu koji postaju sve brojniji i sve moćniji - kaže ovaj Novopazarac.

Akcija u Gornjoj Mioči pokrenula je nekoliko pitanja u BiH, a kao najvažnija stvar postavlja se opredeljenje vlasti da zauvek raskrste sa radikalnim islamistima na svojoj teritoriji. Bezbednosni analitičari i policijski izvori ukazuju na činjenicu da bi ovo trebalo da bude samo početak i da se ništa neće postići ako se ne eliminišu svi kraci radikalnog islamizma, koji se raširio od Beča do Skoplja.

Upitan da li ima istih ili sličnih indicija da na nekim drugim područjima BiH deluju osobe koje podrivaju teritorijalnu celinu i ustavni poredak BiH, glavni tužilac BiH Milorad Barašin je odgovorio potvrdno.

Digao ruke od ekstremista

Posle svega što se dešavalo u Sandžaku, neke vehabije su shvatile da među njima ima i kriminalaca i "krtica", da ih prate domaće i strane službe i da Sandžak više nije najbolje mesto za širenje njihovih ideja.
"Bio sam naivan, islam mi je godinama tumačio čovek koji je obijao banke po Evropi i trgovao ljudima, neko ga je ubacio među nas, nema on ničeg zajedničkog ni sa nama ni sa islamom. Ubacili su ga da kompromituje islam i da od nas napravi čudovišta", kaže vehabija iz Novog Pazara i naglašava da mu ni ovo ime ne priliči, jer je vehabizam sekta koju on uopšte ne sledi.

"Digao sam ruke od vehabija, posle pucnjave u Arab-džamiji i ranjavanja trojice mojih drugova shvatio sam da nas ekstremizam vodi u propast, skratio sam bradu "na jedinicu", osnovao firmu i sada trgujem tekstilom po bivšoj Jugoslaviji, niko me ne dira, niti ja činim bilo šta loše. Ovako je mnogo bolje", uveren je Hikmet R. iz Tutina.

"Pre bi se moglo reći da smo mi selefije koje su u islamu poznate kao prvi i pravi tumači Muhamedovog učenja. Mislim da je selefizam pravi naziv za nas koji se oblačimo po Muhamedovim pravilima i živimo po islamskim nazorima. Nekome nažalost i to smeta", kaže Aldin. H., "vehabija" iz Novog Pazara.