Sve sam učinio da sprečim rat!
Umesto što sam optužen za zločine u našem građanskom ratu, trebalo bi da budem nagrađen zato što sam učinio sve što je u ljudskoj moći da do građanskog rata ne dođe, što sam umanjio patnje svih civila i što sam stalno tragao za mirom i prihvatio četiri od pet mirovnih planova, izjavio je prvi predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić na početku izvođenja dokaza odbrane čime je započeo poslednji deo u procesu koji se protiv njega vodi u Haškom tribunalu.
U uvodnoj reči, Karadžić se ukratko osvrnuo na sve tačke optužnice, objasnivši da će u dokazima koje je pripremio dokazati da nije kriv.
- U priči o opsadi Sarajeva se stalno zaboravlja podatak da je iz ovog grada proterano 200.000 Srba, a da ih je ostalo oko 50.000 kojima je bilo zabranjeno da izađu. Optužen sam za granatiranje grada koji je bio moj grad. Zbog toga me je i svaka granata ispaljena na Sarajevo bolela jer je mogla da pogodi nekog mog prijatelja. Ali, u Sarajevu je bilo 2.000 legitimnih vojnih ciljeva i između 50.000 i 80.000 muslimanskih vojnika - kazao je Karadžić i dodao da mu je neverovatno da su se "ratne izmišljotine poput Markala 1 i 2, na kraju našle i na sudu".
Svedočio Demurenko
Unprofor ignorisao njegovu istragu: Andrej Demurenko
Radovan Karadžić izveo je juče i prvog svedoka odbrane i unakrsno, penzionisanog pukovnika ruske vojske Andreja Demurenka koji je jedan od prvih pripadnika Unprofora koji je javno rekao da Srbi nisu odgovorni za masakr na pijaci Markale 1995. godine. |
- U oba navodna granatiranja pijace Markale sve je lažno i neverovatno. Ali, u oba slučaja sam tražio temeljnu istragu koja je to je pokazala. U slučaju Markale 2, nije nam bilo dopušteno da se utvrdi istina, već je to bio eklatantan primer medijske manipulacije - rekao je Karadžić.
Objašnjavajući događaje u Srebrenici, Karadžić je kazao da nikada nije dopuštao "ni pojedinačne, a kamoli masovne zločine".
- Niko nije pomislio ni na mogućnost iskorenjivanja i genocida nad drugim narodima, a pogotovo ne nad narodom koji smatramo Srbima druge vere - objasnio je Karadžić i otkrio da su muslimani desetak dana ranije već napustili ovaj grad, te da je general Krstić još tada mogao da ga zauzme.
- Nisam naredio, ali sam dao saglasnost da srpske snage razdvoje zaštićene oblasti Žepu i Srebrenicu jer je to bila zona preko koje se dopremalo naoružanje i municija.
Snajperska dejstvaRadovan Karadžić je odbacio i navode o snajperskom delovanju srpskih snaga uz obrazloženje da Srbi nisu mogli da znaju ko je u Sarajevu Srbin, a ko nije. |
- Posle te akcije sam dao saglasnost i da se uđe u Srebrenicu, ali sam izdao naređenje da se striktno vodi računa o civilima i objektima. Tokom te akcije i posle nje nisam dobio nijednu informaciju, ni usmenu ni pismenu, koja je mogla da ukaže da je tamo počinjen zločin. Tek pošto je tamo boravila Medlin Olbrajt i otkrila neka tela, obratio sam se Glavnom štabu Vojske RS sa naređenjem da se sprovede kompletna istraga o svakoj ubijenoj osobi u Srebrenici ni oko nje.
- Niko mi se tada nije suprotstavio. Međutim, posle pet ili šest nedelja predao sam dužnost Biljani Plavšić i ne znam kako je završena ta istraga - objasnio je bivši predsednik RS.
