"Bojim se smene vlasti u Crnoj Gori"
Kako je moguće da Milo Đukanović opstaje na vlasti 23 godine za "Vesti" objašnjava profesor dr Svetozar Jovićević, nekadašnji potpredsednik crnogorske vlade, bivši diplomata, analitičar i jedan od osnivača Pokreta za promjene.
- Ovde je do promena vlasti uvek dolazilo na nekakav prevratnički ili revolucionarni način. Dovoljno je setiti se 1918. ili 1945. U tim međuperiodima jedno siromašno društvo lako se vezalo za vlast, odnosno za glavnog nosioca te vlasti. Ljudi ovde ne shvataju da je to što primaju penzije ili plate i što pošteno rade svoj posao prirodna stvar, a ne nešto što daruje gospodar, odnosno vlast - kaže Jovićević.
U takvim okolnostima se, očigledno, pojavio i razvio i Đukanović?
- On je veoma dobro iskoristio tu okolnost da većina građana, pogotovu onih starije dobi, jednostavno ne želi nikakve rizike, nikakve promene jer smatraju da i ono malo što imaju može biti ugroženo. Svemu tome treba dodati i okolnost kad je Demokratska partija socijalista, odnosno Đukanović lično, postao veoma poželjna figura međunarodnom faktoru za smirivanje regiona ili, preciznije, za smenjivanje remetilačkog faktora u regionu na čelu sa Slobodanom Miloševićem.
Milo ipak uzdrmanRezultati nedeljnih izbora pokazuju da je Đukanovićeva vlast ozbiljno uzdrmana i ti trendovi su više nego jasni. Verujem da će se sada pojačati pritisci iz njegove partije i okoline, koja oseća i sopstvenu ugroženost, da on kao nesumnjivo najjača ličnost preuzme stvar u svoje ruke. Mislim da će to biti veoma teško, čak i da je međunarodni faktor skloniji njegovom povratku. Đukanović možda donekle može usporiti taj proces, ali ga teško može zaustaviti - procenjuje Jovićević. |
Đukanović je veoma rano ušao u visoku politiku i nesumnjivo stasao u krupnu političku figuru?
- To, razume se, nije moglo bez njegovih ličnih kvaliteta koje je on pokazao više puta, bez obzira na to koliko, s pravom, kritički mislili i o njegovom ličnom i o delovanju režima koji personifikuje. U svim ovim burama ne bi se mogla održati neka sitnija i manje jaka politička ličnost. Problem, međutim, nastaje što ti režimi i te ličnosti ne mogu da osete i ocene kad je vreme da odu i ustupe mesto drugima. Tako se razvija jedna tehnokratska, vlastoljubiva menažerija koja je spremna na mnogo štošta da sačuva svoju vlast i ono što je iz nje i uz pomoć nje stekla.
Kako je onda moguće smeniti vlast u Crnoj Gori?
- Bojim se tog trenutka. Bilo bi dobro da se to učini na jedan civilizovan način. Nažalost, iskustvo, ne samo naše, pokazuje da ti režimi koji srastu s vlašću, poistovete se s njom, ne mogu se lako i na prirodan način smeniti. Ja se zato toga najviše plašim jer se često pod vidom odbrane države i građana, to svede na ličnu odbranu, a izbor sredstava često bude nedopustiv.
Ako na predstojećim predsedničkim izborima dođe do duela Đukanović - Lekić kome dajete prednost?
- Miodrag Lekić, interesantna i kultivisana ličnost, u normalnim, demokratskim okolnostima može biti ozbiljan kandidat za predsednika Crne Gore. Međutim, ta već toliko razvijena mašinerija vlasti u Crnoj Gori, dosad je uspevala, a možda i još uvek može, i mnogo manje jaku ličnost nego što je Đukanović da promoviše u najveću funkciju. Zaboravlja se pri tom da je snaga predsedničke funkcije u Crnoj Gori vrlo ograničena, pogotovu ako je ličnost koja je personifikuje iz opozicione strukture, odnosno ako nema podršku izvršne vlasti.
Ta smena na predsedničkoj funkciji bi, ukoliko bi do nje došlo, zato imala više simbolički karakter.