Tužilac: Hadžiću Vensov plan služio da održi status kvo
U nastavku prvog dana suđenja Goranu Hadžiću pred Haškim tribunalom, tužilac je tvrdio da su se proterivanja nesrpskog stanovništva iz samoproglašene Republike Srpske Krajine, kojoj je on bio predsednik, nastavile i posle dolaska mirovnih trupa Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) 1992. godine.
Prema rečima tužioca Daglasa Stringera, Hadžić je kao predsednik Republike Srpske Krajine (RSK) "odbijao koegzistenciju" na njenoj teritoriji, a Vensov plan, na osnovu kojeg je UNPROFOR došao u Krajinu, "služio mu je samo da očuva status kvo" nakon ratnih sukoba tokom jeseni 1991. godine.
"Nesrbi su i dalje osuđivani i proterivani. Nije prihvatao povratak izbeglica na teritorije", pod kontrolom Srba, rekao je Stringer.
On je ukazao i da su novoosnovane jedinice teritorijalne odbrane RSK bile "pod direktnom komandom Hadžića", a da su neke jedinice JNA "ostale u RSK" i posle povlačenja, pri čemu su neka vozila JNA samo prefarbana kako bi ostala u službi teritorijalne odbrane.
Stringer je ocenio da je stvaranje vojske RSK predstavljalo kršenje Vensovog plana, i da je ta vojska imala logističku podršku Srbije, pri čemu je paravojna jedinica Tigrovi pod komandom Željka Ražnatovića Arkana ostala u RSK.
Tužilac je i dalje ukazivao na Hadžićevu bliskost sa Arkanom, koju je dokumentovao snimcima sa raznih TV stanica.
Takođe je govorio o odgovornosti Hadžića u vreme pada Vukovara u jesen 1991. godine i da je blisko sarađivao sa JNA.
Hadžiću je stavljeno na teret da ništa nije činio da spreči nehumano postupanje sa hrvatskim zarobljenicima i njihovo ubijanje i mučenje u zatvoreničkim centrima, za koje je rečeno da su postojali i u Srbiji, to jest u Sremskoj Mitrovici i Šidu.
Prema Stringerovim rečima, Hadžić je obilazio ove centre. Stringer je ukazivao da su srpske snage tokom ratnih dejstava 1991. godine uništavale i pljačkale verske objekte u istočnoj Slavoniji, a da se ovakvo ponašanje nastavilo u posle dolaska UNPROFOR-a.
Takođe je rekao da su se i prinudna iseljavanja nesrba nastavila, a da je kod izbeglica postojao strah da se vrate svojim kućama bez obzira na prisustvo međunarodnih mirovnih snaga.
Suđenje Hadžiću biće poslednje pred Međunarodnim sudom za ratne zločina u bivšoj Jugoslaviji u Hagu.
Hadžić (54) je optužen u 14 tačaka za progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačku.
Hadžić poslednji optuženi
Hadžić je poslednji, 161. optuženi, koji se našao u pritvoru Tribunala u Sheveningenu. Do sada su okončani postupci protiv 125 optužena - 64 su osuđena, a 12 ih je oslobođeno. Kazne su do sada izdržala 32 osuđena.
Trojica optuženih, među kojima i Slobodan Milošević, umrla su tokom suđenja.
|
Krivicu za te zločine, Hadžić je u avgustu 2011. godine negirao pred sudijom Tribunala. Hadžića su, posle sedmogodišnjeg skrivanja, 19. jula 2011. uhapsile vlasti Srbije na Fruškoj Gori, a 22. jula je prebačen u pritvor Tribunala u Sheveningenu.
Hadžić je bio u bekstvu od maja 2004, neposredno pošto je tužilaštvo Tribunala dostavilo optužnicu vlastima u Beogradu.
Tadašnja glavna tužiteljka Karla Del Ponte je zatim, na konferenciji za štampu u Hagu, prikazala fotografije Hadžića kako beži iz svoje kuće u Novom Sadu, posle telefonskog razgovora u dvorištu.
Tužiteljka je sugerisala da je neko iz vlasti dojavio Hadžiću da pobegne zato što je protiv njega podignuta optužnica.
