Karadžić počinje odbranu u Hagu
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić (67) počeće u utorak, 16. oktobra, pred Haškim tribunalom odbranu od optužbi da je odgovoran za genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva i uzimanje "plavih šlemova" za taoce, tokom rata u BiH, od 1992. do 1995. godine.
Karadžić, koji se brani sam, najavio je da će prvi svedok njegove odbrane biti ruski pukovnik Andrej Demurenko, koji je tokom bosanskog rata službovao u Unproforu u Sarajevu.
Demurenko će, prema najavi odbrane, posvedočiti da je istragom, koju je sam sproveo, utvrdio da minobacačka granata, koja je 28. avgusta 1995. ispred sarajevske pijace Markale ubila 43, a ranila 75 osoba, nije bila ispaljena sa položaja Vojske RS, čiji je vrhovni komandant bio Karadžić.
Na Karadžićevom spisku 16 svedoka odbrane, koje namerava da izvede u drugoj polovini oktobra, su i vojni posmatrač UN Irac Pol Konvej i kanadski pripadnici Unprofora Džon Rasel, Mišel Gotje i Stefan Žudri koji će, kako se očekuje, takođe svedočiti o eksplozijama na Markalama.
Među prvim Karadžićevim svedocima su i oficir Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Stevan Veljović, kao i Blagoje Kovačević, Dušan Škrba, Milorad Džida, Dragan Maletić, Slavko Gengo i četiri zaštićena svedoka.
Karadžić je za izvođenje dokaza odbrane tražio 600 radnih sati, ali mu je raspravno veće odobrilo 300 sati, koliko je za svoj dokazni postupak utrošilo i tužilaštvo. Odbrana je na tu odluku uložila žalbu, o kojoj još nije doneta odluka.
Bivši predsednik RS je nagovestio i da namerava da pred veće izvede čak 600 svedoka, ali su mu sudije preporučile da broj svedoka znatno smanji, ocenjujući da iskazi mnogih nisu važni za predmet ili se ponavljaju. Karadžić nije isključio mogućnost da na kraju dokaznog postupka i sam svedoči u svoju odbranu "ukoliko tako bude odlučio".
Na kraju odbrane, Karadžić namerava da izvede svedoke koji bi trebalo da negiraju iskaze svedoka-"insajdera" iz VRS. Odbranu pred Tribunalom, ukoliko odluči da svedoči, okončaće sam Karadžić.
Tokom svog dokaznog postupka, tužioci su pred sudije "uživo" izveli ukupno 195 svedoka, dok su još toliko svedočanstava u spis uveli u pisanom obliku. Izvođenje dokaza, tužioci su započeli 10. aprila 2010, a okončali krajem maja ove godine.
Krajem juna, pretresno veće Tribunala odbilo je Karadžićev zahtev da bude oslobođen posle dokaznog postupka optužbe, zasnovan na tvrdnji da njegova krivica nije dokazana.
