Kolona VRS bila napadnuta u Kozarcu
Unakrsno ispitujući svedoka optužbe Osmana Selaka, odbrana Ratka Mladića, optuženog za genocid u BiH, sugerisala je danas pred Haškim tribunalom da su muslimanske žrtve u selu Kozarac kod Prijedora u leto 1992, o kojima je Selak prekjuče svedočio, bile posledica napada na kolonu Vojske Republike Srpske (VRS).
Svedok je to negirao, ostajući pri iskazu da je u napadu na Kozarac ubijeno više od 1.000 Muslimana.
Tokom današnjeg zasedanja, predsedavajući sudija Alfons Ori više puta je upozorio optuženog Mladića da ne govori glasno |
Penzionisani pukovnik Selak, koji je početkom rata u BiH kratko bio komandant pozadinske baze VRS u Banjaluci, u glavnom iskazu je posvedočio da je prisustvovao sastanku na kojem su, 27. maja 1992, potčinjeni obavestili komandanta Prvog krajiškog korpusa VRS Momira Talića da je u Kozarcu i okolini ubijeno 800 Muslimana.
General Talić je, kako je izjavio svedok, potom naredio da se Glavni štab VRS obavesti da je palo 80 žrtava, iz straha da bi mogao odgovarati za zločine.
Na pitanja Mladićevog branioca Branka Lukića o napadu na kolonu VRS koja je 25. maja 1992. prolazila kroz Kozarac i vojnim žrtvama, Selak je odgovorio da o tome ne zna ništa, napominjući da je čuo da je "bataljon iz Beograda išao u tom pravcu".
Svedok je potvrdio da je video izveštaj da je VRS imala pet poginulih i 20 ranjenih, ali je sugerisao da je okršaj bio "insceniran", kako bi se opravdalo masovno ubistvo muslimanskih meštana.
Na sugestiju branioca da, ako je po svedoku bilo ubijeno više od hiljadu ljudi, broj ranjenih morao biti duplo veći, svedok je kazao da "veruje da jeste" i da su "mnogi podlegli" u logorima kod Prijedora u koje je bio "sproveden narod iz sela".
Upitan o muslimanskom "pokretu otpora" čiji je član u Banjaluci bio posle odlaska u penziju u julu 1992, Selak je rekao da taj pokret nikada nije preduzeo nijednu akciju protiv srpskih vlasti. Tvrdio je da je u to vreme u Banjaluci "bilo ubijeno 300 ljudi i bačeno u reku Vrbas" i da je Muslimanima i Hrvatima bilo naređeno da odu, ali da su
prethodno morali da potpišu izjavu da neće tražiti ostavljenu imovinu.
Selak je izjavio i da je 1995. telefonom tražio od generala Mladića da odobri prebacivanje njegove bolesne supruge vojnim sanitetskim vozilom iz Banjaluke u bolnicu u Beograd. Kako je rekao, Mladić mu je obećao da će to učiniti, ali od toga nije bilo ništa. Selakovu suprugu zatim su "dvojica Srba" prebacila u Beograd, kojima je, naveo je, za to morao da plati "2.800 maraka".