Romski đaci u školi pod jakim obezbeđenjem policije
Umesto da poput svojih vršnjaka u školu krenu radosni zbog prvog zvona, novih učitelja i drugara, 50-ak mališana romske nacionalnosti krenulo je u predškolsko u Gornjem Hraščanu kod Čakovca pod jakim policijskim obezbeđenjem.
Problem je što su od 54 polaznika male škole njih čak 44 romske nacionalnosti. To se ne sviđa meštanima većinski hrvatskog naselja koji su u ponedeljak telima blokirali ulazak dece u školu. Posle ovog protesta kada je suprotstavljene strane morala da razdvaja policija, postignut je dogovor da mali Romi ipak krenu u predškolsko, ali ni to nije prošlo bez problema.
Kada su autobusom stigli do školske zgrade, dočekalo ih je mnoštvo roditelja i meštana hrvatske i romske nacionalnosti. Zaposleni u školi izvodili su dvoje po dvoje preplašene dece iz autobusa, dok je Romima iz gomile dobacivano da će biti ubijeni.
"Odmah smo videli da će biti problema. Odjednom se iz gomile čula pretnja. Vikali su da će nas ubiti. Rekli su da će deca živa ući u školu, ali neće iz nje živa izaći", kaže jedan od roditelja romskog deteta.
Roditelji su pritrčali svojoj deci i počeli ih uguraju nazad u autobus. Mališani su uspeli da uđu u školu tek kada su u Gornji Hraščan došle jake policijske snage - kaže Željko Balog, predsednik Vijeća romske nacionalne manjine Međimurske županije.
Tvrdi da su na neke od Roma meštani Gornjeg Hraščana nasrnuli i kolcima, ali niko nije povređen. U mesto je upućeno nekoliko policijskih patrola u automobilima i kombijima, što je za sada sprečilo eskalaciju sukoba. Međutim, još niko nije priveden zbog širenja rasne ili nacionalne mržnje, a Božana Dogša, direktorka Osnovne škole dr. Ivan Novamk šokirana je razvojem događaja.
"Dogovor je postignut, ali on se ne poštujue. To su za decu veliki stresovi koje će pamtiti celog života", rekla je direktorka pošto je prostor ispred škole počeo da se raščišćava od roditelja, policije i velikog broja predstavnika medija.
Upravo je ova škola bila je 2010. godine pod inspekcijskim nadzorom zbog segregacije u razredima u koje su stavljana samo romska deca. Slučaj je dospeo i do Evropskog suda za ljudska prava, gde je Hrvatska izgubila spor.
Situacija je sada znatno drugačija pa je dve trećine od oko 400 osnovaca u Macincu romske nacionalnosti. Tu je i nastao problem jer je većina dece iz romskog naselja Parag koje je od obe škole, i one u Macincu i one u Gornjem Hraščanu, udaljena samo nekoliko kilometara. Parag je inače najveće romsko naselje u Međimurskoj županiji i jedno od najvećih u Hrvatskoj, a većina dece uredno pohađa osnovnu školu.
Problem je što su meštani Gornjeg Hraščana neprijateljski nastrojeni prema Romima. Optužuju ih za krađe, uništavanje tabli, a nekima čak smeta i što hodaju bosi. Neki su novinarima zgranuto ispričali da je u Paragu trenutno 120 trudnica.
"Za šest godina to je još 120 romske dece u našim školama. To je previše", rekla je jedna meštanka.
Romi se boje za svoju decu i traže od države da ih efikasnije zaštiti. Spominju i da je sve bilo spremno za gradnju škole u naselju Parag u kojem trenutno živi više od 500 dece školskog uzrasta.
"Ne valjamo im kad naša deca ne idu u školu, a ne odgovara im ni kada se naša deca žele školovati. To više nema smisla. Radimo na integraciji i socijalizaciji Roma, a oni žele da nas stave u geto", rekao je Balog.
Da Romska deca nisu nimalo problematična, potvrđuje i direktorka Dogša. "Problema ima s pubertetlijama, 15-godišnjacima koji ni sami ne znaju šta bi sa sobom. Ali tako je sa decom svake nacionalnosti, to nije rezervisano za romsku decu. Ovo su mališani koji nikome ne mogu nauditi", kaže ona.
