Hrvatska: Dok drugi nude svašta, mi vam ne nudimo ništa!
Manifestacija “Ništa 2012″, zahvaljujući svom originalnom konceptu, lako bi mogla da postane udarni letnji događaj u mestu Preko na ostrvu Ugljan.
Jerko Gregov, organizator ove manifestacije, odlučio je da brendira “ništa” kao autentični hrvatski turistički proizvod. Koncept njegove manifestacije ne razlikuje se previše od onoga što Hrvatska inače nudi svojim turistima, ali Gregov je prvi koji se odvažio da stvari nazove pravim imenom.
- Dođite i ne doživite ništa. Preko je savršena destinacija za organizaciju ničega. Pošto organizujemo ništa, to znači da nećemo uložiti nikakav trud i rad u organizaciju i nećemo potrošiti novac. To se dobro uklapa u pozicioniranje Preka kao dalmatinske i otočke destinacije. Nikakav trud uložen u organizaciju događaja odraz je i dalmatinske radne etike, a nikakva sredstva uložena u organizaciju puno govore o darežljivosti ostrvskog stanovništva – poziva Gregov turiste, domaće i strane.
Kako bi bolje shvatili o čemu se zapravo radi, hrvatski portal Index.hr je preneo svojevrsni “plan i program”, ujedno i manifest “fešte” koja se danas, 23. avgusta, održava u Preku, a koji je Gregov objavio na svom blogu.
“Poštovani čitaoci, čast mi je predstaviti vam manifestaciju “Ništa 2012″ koja će se održati u Preku (ostrvo Ugljan) 23. avgusta 2012. Za razliku od drugih događaja u kojima je cilj animirati goste, zabaviti ih i ponuditi im nešto novo, mi ne nudimo ništa. Za razliku od proverenog i uspešnog koncepta “buka + pljeskavice = dobra fešta”, mi gostima i meštanima ne nudimo ništa.
Već od ranih jutarnjih sati se neće događati ništa, po podne neće biti organizovan beach party u uvali Joz, a uveče neće biti nikakvih događaja. Folklorno društvo neće plesati kolo i pevati tradicionalne pesme o ljubavi, grudima i izgubljenim čarapama.
Potvrđeno nam je, takođe, da neće nastupiti Mišo Kovač i Severina, a neće biti ni iznenađenja večeri (znači ništa od vatrometa). Obalom neće šetati poznati glumci, niti će se neki šeik usidriti svojom jahtom.
Ovu manifestaciju podržavaju TZ Preko, Opština Preko i meštani Preka, najviše zato jer ne moraju ništa da plate. Dođite u Preko i ne doživite ništa! Želite li upoznati istoriju mesta, manastira i biblioteke na ostrvu Galevcu, snađite se sami. Mi se oko toga ne želimo sekirati.
Posetite i maslinike u kojima nema ništa da se vidi, pogotovo jer je suša opet uspešno odradila posao. Ako vam je dosadno, možete posetiti i remontno brodogradilište u uvali Lamjana, ni tamo isto nema ništa, u stečaju je. Takođe, neće biti ništa organizovano u vezi izleta do tvrđave Sveti Mihovil.
Svi žele postati poznati po nečemu, mi želimo postati poznati po ničemu. Dok drugi nude svašta, mi vam nudimo ništa. Ništa je nešto što pokušavamo promovisati kao originalni hrvatski proizvod, nešto što je specifično naše, nešto što se može dobiti kod nas za razliku od drugih destinacija na mediteranu.
“Ništa” je nedovoljno prepoznato kao jedinstveni hrvatski proizvod, nešto što je stalno u ponudi ljudima u Hrvatskoj, bilo da su njeni građani ili gosti.
Nema ništa od izlaska iz krize, ništa od pada nezaposlenosti, ne proizvodimo ništa, ništa se ne isplati raditi, niti se ikoga isplati zaposliti. Otvoriš novine, u njima ništa, upališ televiziju, i tamo ništa na programu, otvoriš novčanik, a u njemu ništa. U vinu nema ništa grožđa. Hleb se pretvara u koru ispunjenu vazduhom i sve je manji, a cilj je da postane ništa.
Nakon trideset godina rada dobiješ ništa, bez veze ništa od operacije u bolnici ili dobrog posla. Za bogataše i političare građani su ništa i ništa ih ne brine što oni misle o njima. Za druge ljude najčešće govorimo da su niko i ništa. Ništa od dobrih plata i spasa brodogradnje.
Zašto i turistima ne ponuditi ništa? Žele li upoznati kulturu i život, neka je upoznaju, neka dobiju ništa. Jedno izvorno autohtono origialno ništa.
Ako žele nešto više, onda im je kao i nama, neka se snalaze sami, neka sami traže zabavu, pomoć, neka sami sebi kuvaju i neka sami pronađu mesta koja vredi posetiti.
Mi ne nudimo ništa, a za drugo neka se pobrinu sami, piše Jerko Gregov.
