Zaboravljene srpske svetinje

U naletu prema vrelim grčkim letovalištima srpski turisti uglavnom samo protutnje kroz Makedoniju. Retko ko se seti krajputaša srpske istorije, poput spomen-kapele kod Udova, Donjeg Karaslara kraj Velesa ili Zebrnjaka nadomak Kumanova, koji podsećaju na surovu cenu ratne golgote srpskih vojnika u minulim ratovima na poprištima u Makedoniji.

Malo je onih koji se makar i na kratkoj pauzi zadržavaju na nekoj od tih istorijskih tačaka u tranzitu kroz Makedoniju. Među retkim izuzecima u toj reci naših ljudi koji narušavaju uobičajenu letnju turističku sliku bili su Ivan Raković i Katarina Rističević.

Pri povratku sa odmora na obalama Egeja, oni su se javili Kulturno-informativnom centru Srba u Makedoniji Spona sa molbom da im se obezbedi kontakt sa kustosom
spomen-kapele u Udovu kako bi mogli da posete i razgledaju taj svetionik srpske istorije na ovim prostorima. Na povratku sa letovanja želeli su da se u Udovu ponovo poklone senima srpskih vojnika koji su u balkanskim i Prvom svetskom ratu ostavili svoje mlade živote daleko na jugu, daleko od svojih ognjišta u Srbiji.

Poklani regruti

Kustos spomen-kapele u Udovu Zoran Stamenković sa zadovoljstvom je primio i dočekao preplanule zemljake. Pod suncem pretoplog juga Ivan i Katarina su zapalili sveće za pokoj duša poginulim srpskim vojnicima čiji zemni ostaci počivaju u kapeli u Udovu i nastavili put do sledećih destinacija u tranzitu kroz Makedoniju - spomen-crkve i kosturnice Sv. arhangel Mihaila u skopskom naselju Autokomanda, koju je kao i kapelu u Udovu podigao kralj Aleksandar Karađorđević, pa posle odmora u Skoplju, do Kumanova i spomen-kosturnice Zebrnjak.

Na osnovu velikog iskustva u organizaciji grupnih hodočašća svetinjama na Kosmetu, Raković kaže da naši ljudi veoma malo znaju o istorijskim obeležjima pored kojih punim gasom bukvalno projure kroz Makedoniju gledajući da što pre stignu do nekog od grčkih letovališta. Čak i oni koji u grupnim turama idu da posete Solun, Zejtinlik, Krf... kao da zaboravljaju istorijska obeležja Srba u Makedoniji.

Stamenković kaže da je kao i minulih 14 godina spreman da se uvek nađe na usluzi turistima i putnicima namernicima, grupama ili pojedincima, nezavisno koje doba dana bilo, ali malo je onih koji svrate iako se obeležje nalazi tik uz glavnu saobraćajnicu prema Grčkoj.

Njemu nije teško da strpljivo priča i predano objašnjava detalje iz potresnih zapisa i sećanja na tragična stradanja srpskih vojnika kada je oko 3.000 bugarskih i turskih komita iz pravca Valandova, a uz pomoć austrijskih snaga, u cik zore na Veliki petak, 2. aprila 1915. godine, masakriralo 281 srpskog regruta...

Iako voli svoj posao čuvara istorije od zaborava, Stamenković ne krije da je razočaran nemarom i nezainteresovanošću naših ljudi prema ovom i drugim memorijalima u Makedoniji.

Pumpe iz praistorije

U neveselom podsećanju na jurnjavu brojnih srpskih turista ka grčkim letovalištima u tranzitu kroz Makedoniju, i to bez zadržavanja, mora se priznati da je malo destinacija u Makedoniji koje zaista zavređuju zadržavanje za predah. Čak i oni koji bi to želeli da urade, ne znaju gde da stanu, jer gotovo i da nema pravih informativnih uputstava o istorijskim znamenitostima duž koridora 10 na putu do Grčke. Izuzev dve do tri benzinske pumpe sa nešto malo neophodnih potrepština za put, drugih informacija ili pisanog materijala za eventualno svraćanje i obilazak istorijskih i kulturnih znamenitosti kraj koridora 10 u Makedoniji jednostavno - nema.

Piroćanac Milenko Jugović na povratku iz Grčke svratio je do svojih prijatelja u Skoplje i žali se da usput nema šta da se vidi:

- Izuzev puno zelenila, lepih pejzaža, dva pristojna restorana, praistorijskih benzinskih pumpi, koje doduše osim goriva nude sladoled i vodu, nema ničeg drugog na potezu od Tabanovca do Bogorodice. Samo na dve savremene benzinske pumpe sačekaće vas solidni restorani, dečja igrališta i minimarketi.

Sve drugo "usput", uključujući i istorijska obeležja, poslednja počivališta srpskih ratnika koji su izginuli braneći otadžbinu, žurni srpski turisti, njihovi potomci, treba sami da znaju. Ali, takvih je, očito, sve manje. Ne njihovom krivicom, jer ih niko i ništa usput ne zadržava da vide išta osim glavne saobraćajnice koja je nedavno "u inat Grcima" nazvana po velikom vojskovođi Aleksandru Makedonskom.