I Džakula slavio zločin nad Srbima
Proslavi 17. godišnjice vojno-policijske operacije "Oluja" u Kninu prvi put je prisustvovao i jedan od čelnika srpske zajednice, predsednik Srpskog demokratskog foruma iz Zagreba, Veljko Džakula.
Za vreme zvanične ceremonije pridružio se državnom vrhu Hrvatske na čelu sa predsednikom Ivom Josipovićem, premijerom Zoranom Milanovićem i njegovim ministrima.
Većina hrvatskih zvaničnika je ovaj potez Džakule ocenila kao "konačno priznanje Srba da je "Oluja" bila pobeda Hrvatske".
Josipović je izjavio da dolazak Džakule znači "da je celokupno hrvatsko stanovništvo, pa i srpska manjina, prihvatilo "Oluju" kao pobedu Hrvatske, kao pobedu demokratije, i konačno prihvatilo Hrvatsku kao svoju domovinu".
"To, naravno, uključuje i našu obavezu da razumemo da su i naši sugrađani srpske nacionalnosti, mnogi bez svoje krivice, bili žrtve rata. Treba i njihovu žrtvu ceniti i poštovati", kazao je Josipović.
Da podsetimo, "Oluja" je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske. "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba u toj akciji od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.
Direktno sa Kninske tvrđave, u telefonskom razgovoru za "Vesti", Džakula je demantovao tvrdnju da je svojim dolaskom dao legitimitet "Oluji". On je objasnio
da je ovim činom želeo da pokaže "kako su Srbi spremni, ne za deklarativnu, već potpunu integraciju u Hrvatsku".
- Došao sam na poziv Josipovića da bih se poklonio i odao počast svim žrtvama, predsednik je to i apostrofirao u svom govoru, naglasivši potrebu da "treba priznati i žrtve srpske nacionalnosti i pokloniti im se". Pružio sam njegovu ponuđenu ruku kako bih poslao poruku da želim i da sam spreman da srpsko pitanje u Hrvatskoj napokon počne da se rešava, a tu mislim na sve one goruće probleme koji su se do sada svesno ili nesvesno gurani pod tepih - kazao je Džakula za "Vesti" i dodao da tokom boravka u Kninu nije imao nikakvih neprijatnosti.
- Mislim da su svi bili u šoku što sam došao. I okupljen narod, ali i zvaničnici Hrvatske jer su mislili da se neću pojaviti. Mada nisam doživeo ni najmanji problem, mislim da ni Srbi ni Hrvati još nisu spremni da u svojim glavama zaborave šta je bilo i okrenu se budućnosti - kazao je Džakula.
Njegov dolazak u Knin oštro su kritikovali i sadašnji nekadašnji zvaničnici Hrvatske, ali i predstavnici SDSS-a.
Bivši ministar policije Hrvatske, a sada predsednik HDZ, Tomislav Karamarko pozdravlja potez Džakule samo ako je taj "dolazak priznanje da je Hrvatska bila pod velikosrpskom agresijom i da se od nje obranila".
Gradonačelnica Knina, Josipa Rimac se oštro usprotivila dolasku Džakule, dok je njen zamenik iz redova Srba (SDSS), Željko Džepina kazao da Džakula "predstavlja jedan mali dio Srba u Hrvatskoj".
"To su pokazali izbori za SNV, lokalnu vlast i parlamentarni izbori, gde njegova
Veljko pita Milorada
|
opcija nije dobila predstavnika", podsetio je Džepina.
Odlazak Džakule na feštu u Knin kod najvećih izbegličkih udruženja u Srbiji napravilo još dublji jaz, otvorivši staru ranu - potpunog nejedinstva.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica, Miodrag Linta koji je i poslanik SNS-a u Parlamentu Srbije, najoštrije je osudio potez Džakule.
- To neće doprineti pomirenju koje je moguće jedino kada se Hrvatska suoči sa istinom o akciji "Oluja" za koju je jasnu definiciju dao Haški tribunal u presudi Gotovini i Markaču. Tražićemo da se naši partneri iz tri srpska udruženja u Hrvatskoj izjasne o Džakulinom potezu, pa ne isključujem i mogućnost raskida Sporazuma koji smo sa njima potpisali - kaže Linta.
Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske, Džakulin potez ocenjuje kao "nastavak udvoričke i kontraproduktivne politike pojedinih srpskih organizacija u Hrvatskoj". Međutim, za njega glavni krivci "sede u Beogradu".
- Džakula ima sporazum sa Koalicijom udruženja izbeglica, a ovo udruženje je sada u vlasti jer je Linta, poslanik naprednjaka. Neka Linta i Tomislav Nikolić objasne narodu zbog čega sada pljuju po Džakuli, a prethodno su ga zdušno podržavali - kaže Budimir.
Pomen ubijenim Krajišnicima u Žirovcu
|
Mizeran potez jednog marginalca
Veljko Džakula, predsednik SDF, nevladine organizacije koju dvadesetak godina finansira UNHCR i drugi međunarodni donatori, da bi brinuli o srpskoj manjini desetkovanoj u "Oluji", potražio je novog poslodavca. Sada kada međunarodna zajednica polako arhivira srpsko pitanje u Hrvatskoj i kada donacije presušuju, Džakula se poneo identično kao i poratni predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Ivan Zvonimir Čičak koji je u svojim izveštajima dokumentovao oko 900 srpskih žrtava "Oluje".
Kada su donacije presahle, Čičak je zaboravio na Srbe, posuo se pepelom i vratio se na svoj stari put hrvatskog nacionaliste. Džakula je odlaskom u Knin na
Najjeftiniji izvođač
|
proslavu 17. godišnjice "Oluje" sablaznio srpsku zajednicu.
O zločinačkom karakteru "Oluje" on je sve ove godine često i argumentovano govorio, a prihvatajući poziv hrvatskog predsednika da dođe u Knin ništa od toga nije demantovao, osim što je svoj moralni i politički integritet sam bacio u kninsku prašinu. Da mu nije bilo lako govori i činjenica da je uoči odlaska u Knin zvao sve Srbe od kojih je priželjkivao podršku za svoj "revolucionarni" korak, pa i potpisnika ovih redaka, ali čini se da je ni od koga nije dobio.
Zagrebu je, posle presude generalima Gotovini i Markaču u kojoj stoji da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, potreban neko iz srpske zajednice koji će svojim prisustvom u Kninu na neki način amnestirati državu za zločin etničkog čišćenja Srba. A to najuverljivije mogu predstavnici žrtava. Pupovac je takvu ponudu odbio, iako je u svojoj političkoj koperativnosti znao ići i previše daleko, pa je Džakula uskočio kao rezerva.
Njegovi domaćini, koji ni vlastitu javnost nisu impresionirali tim potezom, odmah su ga promovisali u predstavnika srpske zajednice, iako dotični, usprkos upornosti, nije dobio ni jedne manjinske izbore do sada. No, službenom Zagrebu to i nije bitno. Bitna je njegova percepcija kao srpskog predstavnika, koji je svojim dolaskom na proslavu u Knin na simboličan način priznao "Oluju" kao legitimnu oslobodilačku akciju Hrvatske vojske i tim činom, ali samo u svoje ime, amnestirao Hrvatsku od zločina.