Sveštenik: Stepinac je bio mučenik, kao Isus
Monsinjor Juraj Jezerinac, vojni ordinarij - najviši vojni sveštenik Hrvatske je u subotu uveče na misi na Kninskoj tvrđavi, uoči obeležavanja 17. godišnjice progona Srba tokom akcije "Oluja", pozvao na očuvanje istine o Domovinskom ratu i o "njegovim plemenitim ciljevima".
Jezerinac je pozvao da se trajno pamte "velika dela, zanos i ljubav kojom su hrvatski branitelji krenuli u obranu domovine, a mnogi su dali i svoje živote". Vojni ordinarij je rekao da su u istoriji postojali mnogi nepravedni sudovi koji su osudili, na primer, Isusa Krista ili kardinala Alojzija Stepinca, prenosi agencija HINA.
Na početku mise Jezerinac je preneo pozdrave, kako je rekao, "naših generala iz Haga", posebno Anta Gotovine i Mladena Markača. "Nedavno sam služio misu u Hagu i oni su zahvalili za podršku", kazao je Jezerinac.
Na misi na Kninskoj tvrđavi bili su vršilac dužnosti predsednika Hrvatskog sabora Josip Leko, ministar branitelja Predrag Matić i načelnik Generalštaba Oružanih snaga Hrvatske, general Drago Lovrić.
Predsednik Hrvatski Ivo Josipović je u subotu u Sinju rekao da treba poštovati žrtve "Oluje" srpske nacionalnosti i pozdravio najavu dolaska nekog od čelnika srpske nacionalne manjine na nedeljnu proslavu 17. godišnjice te akcije.
"S jedne strane to će značiti da je celokupno hrvatsko stanovništvo, pa i srpska manjina, prihvatilo 'Oluju' kao pobedu Hrvatske, kao pobedu demokratije, i konačno prihvatilo Hrvatsku kao svoju domovinu. To, naravno, uključuje i našu obavezu da razumemo da su i naši sugrađani srpske nacionalnosti, mnogi bez svoje krivice,
bili žrtve rata. Treba i njihovu žrtvu ceniti i poštovati", ukazao je Josipović.
Predsednik je zatražio da se "maksimalno pozitivno" dočeka dolazak predsednika Srpskog demokratskog foruma Veljka Džakule na proslavu. U Hrvatskoj se danas obeležava godišnjica "Oluje" kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branilaca, a centralna svečanost biće u Kninu.
"Oluja" je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske. Nema preciznih podataka o žrtvama, a, po nekim izvorima, nestalo je između 677 i 1.960 Srba.
