Hrvatski zločin nad tri miliona knjiga

Knjiga "Uništavanje knjiga u Hrvatskoj" zagrebačkog profesora političke ekonomije Ante Lešaje predstavljena je u prošli četvrtak u Zagrebu i, već se sada može reći, da je reč o izuzetnom izdavačkom poduhvatu, koji će uznemiriti hrvatsku javnost. U njoj autor na 600 stranica govori o jednoj od najsramnijih epizoda hrvatske istorije.

Ante Lešaja

Reč je o sistematskom čišćenju biblioteka u Hrvatskoj od knjiga na ćirilici, ekavici, knjiga srpskih autora i izdavača, ali i sumnjivih Hrvata. Na taj je način uništeno oko tri miliona knjiga, za šta niko nije odgovarao, a u dva sudska procesa vođena zbog toga tuženi su upravo oni koji su upozoravali na taj zločin.

Ante Lešaja govori o svojoj knjizi i vremenu koje ju je iznedrilo i zaključuje da se tu nije radilo o ekscesu "domoljubnih bibliotekara", već sistemu čiji su oni bili samo vredni izvršioci.

Očekujete li reakciju hrvatske javnosti na vašu knjigu?

- Sadržaj moje knjige toliko je težak i sumoran da mu ne treba ništa dodavati. Očekujem da će reagovanja tek uslediti zbog podsećanja na tu sramotnu epizodu. No, nakon gromoglasnog aplauza na promociji, na koju su najviše došli prijatelji i istomišljenici, ne očekujem da će se u tom tonu nastaviti. Knjiga je prepuna činjenica koje se mnogima neće svideti, pa će tu biti gromoglasne ćutnje i pranja ruku.

Jesu li se neki od aktera iz tog perioda već oglasili?

- Učinila je to jedino tadašnja direktorka biblioteke na Korčuli, koja je bacala knjige u kontejnere. Medijima je izjavila, što me je iskreno nasmejalo, da "gospodinu Lešaji ona ne mogu pomoći". Pa meni više ni dragi Bog ne može pomoći. Imam 81 godinu i ko će mi više pomoći. Ali ono što me impresionira je ta arogancija, koja je u Hrvatskoj toliko izražena, ali i na ovim našim prostorima uopšte. Ta bahatost prema ljudima, ljudskim sudbinama i ovome što su oni izazvali svojim svinjarijama i rasturanjem Jugoslavije je naprosto neverovatna. Ta gospođa i danas tvrdi da je sve radila po propisima, iako je dokumenti, koje navodim u knjizi, demantuju. I još kaže da meni nema pomoći.

Gde su koreni te bahatosti?
- Pa samo da mi dopustite jednu paralelu sa Tomislavom Merčepom. Taj lik je dobio sudsku nadoknadu za duševne boli. On je sada na sudu za svinjac koji su napravili, jer su ubijali ljude. Ja navodim u knjizi tvrdnju jednog profesora koji je tačno primetio da je "sve počelo naopako kada je ubijena mala Aleksandra Zec 1991. godine". Čak i mafija ima neki kodeks da ne ubija decu i starce. Taj je Merčep direktno umešan u te najstrašnije zločine. Za većinu njih mu se i ne sudi.

Kako je došlo i kolikih je razmera bio proces čišćenja biblioteka od nepoćudnih knjiga u Hrvatskoj 90-ih godina?
- Nemoguće je na to pitanje jednoznačno odgovoriti. Nastojao sam doći do nekih relevantnih podataka i u tome sam nailazio na goleme probleme. Podaci ne postoje, imate samo izjave tipa - očistili smo biblioteku od nepoćudnih knjiga. Koliko, kako, o tome nema ništa.

Baš ništa?
- Ipak se nešto našlo. Jedan bibliotekar je tako u izveštaju napisao da je došlo do prevrednovanja knjižnog fonda i da je u tom procesu, u dotičnoj regiji, odstranjeno negde 25 odsto bibliotečkog fonda. Tako je u Splitu direktor jedne osnovne škole izjavio da su od 10.000 knjiga oko 60 odsto očistili od "literature koja je trovala mladež". No, u tom moru uopštenosti, kao ekonomista, ipak sam nastojao da taj poduhvat brojčano odredim. Međutim, statistika uopšte nije beležila uništavanje kompletnih fondova u domovima JNA, komitetima, mesnim zajednicama, spomen-domovima, preduzećima... Tako su mi za istraživanje preostale samo školske, narodne, specijalne biblioteke... Utvrdio sam da su najveća čišćenja napravljena u školskim bibliotekama, zbog radikalno promenjenog programa lektire. Pokušavao sam utvrditi kako su se menjali ti programi lektire, ali sam tu naišao na veliku opstrukciju. I narodne biblioteke su temeljno čišćene. Došao sam do brojke od skoro tri miliona uništenih knjiga.

Je li bilo reagovanja javnosti na tu praksu čišćenja biblioteka?
- Naravno, građani su reagovali kada bi naišli na pune kontejnere bačenih knjiga. Uglavnom tako što su obogatili kućni knjižni fond. Na primer pokojni slikar Edo Murtić je u jednom intervjuu izjavio da je došao do vredne zbirke ruskih klasika iz kontejnera za smeće.

Na promociji vaše knjige bio je i bivši hrvatski predsednik Stipe Mesić. On je novinarima tada izjavio da je uništavanje knjiga i antifašističkih spomenika prethodilo uništavanju i čišćenju ljudi (Srba)?
- Ja nisam čuo tu Mesićevu izjavu, ali se apsolutno sa njom slažem. U četvrtom delu svoje knjige zaključio sam da se premalo govori o tome. Tzv. urbani Srbi, oni u gradovima, temeljitije su stradali i očišćeni od svojih sunarodnika u Krajini. I što je bitno, reč je o vrlo lojalnoj zajednici i režimu koji ih je eliminisao. I to se do dana današnjeg u Hrvatskoj prešutkuje.

Kakve su posledice knjigocida 90-ih, da li bi se danas imalo što staviti na lomaču?
- Uvek za to ima materijala. Ni Hitler uz Gebelsovu pomoć nije sve uništio. Koliko su se i ovi naši trudili, ipak je nešto i preostalo. Zato sam i pisao ovu knjigu, da bi potencijalnim "čistačima" poručio da će na kraju i sami završiti u knjizi, prema kojoj su pokazali toliku mržnju.

Za ta čišćenja duhovnog i životnog prostora malo je aktera odgovaralo.
- Mislim da nije kasno za pravdu, ali to zavisi od političke volje državnih organa. Ja nisam sudija. Obraćao sam se tužilaštvu, kritikovao javno sudske odluke, ali ne mogu uzeti batinu u ruke i nekog ganjati. Prije će se batina naći na mojim leđima, pogotovo nakon ove knjige. Pokojni filozof Milan Kanga bio je sudski gonjen zbog toga što je osuđivao knjigocid u Hrvatskoj, pa sudski progonili i takođe pokojni nedeljnik "Feral tribun". Sramota je što su radili.

Da li vam je neko pomagao?
- Silno su mi pomagali bibliotekari. Najveći broj njih se i u tom pogromu poneo vrlo profesionalno.

Nedavno su vam pretili.
- Jedan anonimni Korčulanin je uputio poziv da me treba spaliti. Šta ćete, rekao sam sinu da je to dobro, to će nam uštedeti za krematorijum i prenos urne u Korčulu.