Zašto Vujanović ne može tri puta kao Tadić
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ne bi mogao da upotrebi isti argument kao Boris Tadić u Srbiji i da se kandiduje treći put za predsednika Crne Gore.
Razlog za to je što Ustav Crne Gore i zakon o njegovom sprovođenju iz 2007. godine, za razliku od Ustavnog zakona Srbije usvojenog godinu ranije, ne sadrži član po kojem se od osamostaljenja države mandati računaju nanovo.
Tadić se zahvaljujući tome kandidivao i treći put na predsedničkim izborima 6. maja.
"Tumačenje koje se daje u Beogradu, koje je prihvatio Tadić, a osporili su ga samo poneki političari, sastoji se u tome da on u svom prvom mandatu od 2004. do 2008. nije bio predsednik samostalne države, već federalne jedinice u državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori", pojasnio je Vojin Dimitrijević, pravnik, nekadašnji član Venecijanske komisije.
Dimitrijević je u izjavi za "Vijesti" kazao da u Ustavu iz 2006. od kad je Srbija samostalna država izričito piše da se računaju samo mandati od prvih izbora u toj državi.
"Njegov mandat se od 2008. do 2011. smatra kao prvi mandat, a novi mandat bi mu bio drugi, a ne treći", dodao je Dimitrijević.
U članu 18. Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava Srbije se navodi da će se izbor predsednika Republike smatrati "prvim izborom" u smislu da, prema Ustavu, niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Srbije.
Slično Tadiću, Vujanović je prvi put izabran za predsednika Crne Gore u maju 2003. godine, kada je Crna Gora bila u zajedničkoj državi sa Srbijom. Međutim, u zakonu o sporovođenju Ustava Crne Gore i samom Ustavu postoji samo formulacija da "isto lice može biti predsednik Crne Gore samo dva puta".
Drugi mandat Vujanović je počeo 23. maja 2008. godine polaganjem zakletve pred poslanicima u Skupštini, nakon što je 6. aprila pobedio u prvom krugu izbora.
