Krivokapić: Njegoševa kapela je stvar Crne Gore
Predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić ocenio je danas da je zahtev mitropolita Srpske pravoslavne crkve (SPC) Amfilohija da se obnovi kapela na Lovćenu "atak na temljene crnogorske vrednosti" i poručio da država "to ne sme da dozvoli".
"Nasrtaja će biti dok god SPC misli da zameni ono što se oružjem nekada postizalo u Crnoj Gori. Dok god misli da kulturnom nadomesti vojnu okupaciju", rekao je Krivokapić Televiziji Crne Gore povodom zahteva mitropolita srpske crkve Amfilohija za obnovu Njegoševe kapele na Lovćenu.
Predsednik crnogorske skupštine, međtim, smatra da je "problem" u državi Crnoj Gori, "koja mora imati elementranu obavezu da brani državno dostojanstvo".
"Vlada mora biti moćna da sprovodi zakone i iznad svega - svako ko vrši državnu funkciju mora imati elementarnu obavezu da brani državno dostojanstvo", zaključio je Krivokapić.
Zahtev za obnovu kapele na Lovćenu izneo je nedavno mitroplit SPC u Crnoj Gori Amfilohije, koji je, na jednoj liturgiji kod Kotora, rekao da je o tome razgovarao sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem. Reagovao je kabinet crnogorskog predsednika i saopštio da je Vujanović rekao Amfilohiju da je to u nadležnosti Vlade Crne Gore.
Iz vlade je ranije saopšteno da će izvršna vlast razmotriti sve inicijative koje se tiču 200. godišnjice rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša.
Petar Drugi Petrović Njegoš sahranjen je 1855. godine u kapeli na Lovćenu, koju je sam podigao i po sopstvenoj želji. Kapelu je 1916. godine delimično oštetila austrougarska vojska, a Njegoševi posmrtni ostaci preneti su u Cetinjski manastir. Godine 1923. kralj Aleksandar Karađorđević je na Lovćenu podigao novi spomenik, koji, prema navodima istoričara, nije bio posvećen Njegošu, nego Svetom Đorđu, krsnoj slavi Karađorđevića.
Komunistička vlast u Crnoj Gori je 1974. godine otvorila Mauzolej Njegošu na Lovćenu, a stara kapela je srušena. Njeno kamenje je obeleženo i pohranjeno u podnožju Lovćena, sa idejom da se na drugom mestu obnovi kapela.
Podizanje Mauzoleja naišlo je na protivljenje Srpske pravoslavne crkve, ali najviše otpora tom poduhvatu pružili su akademsko-književni krugovi u Beogradu. Srpska pravoslavna crkva nikad se nije pomirila sa podizanjem Mauzoleja Njegošu na Lovćenu. Poseban razlog za protivljenje bila je i činjenica da je Njegošev Mauzolej izgrađen po projektu vajara Ivana Meštrovića.
