Karadžić: Nije bilo genocida u Srebrenici
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić tvrdio je danas pred Haškim tribunalom da ni u Srebrenici, ni u Bosni i Hercegovini nije bio počinjen genocid i da su nedokazane sve tačke optužnice protiv njega.
"Nigde nema otisaka mojih prstiju na nedelima. Svuda gde sam se mešao... bilo je u korist ljudskosti i olakšavanja patnji civilima ma koje nacionalnosti", rekao je Karadžić podnoseći zahtev za oslobađanje na polovini suđenja, pošto su tužioci završili
izvođenje dokaza protiv njega.
Optuženi je opovrgavao i navod optužnice da su zločini iz optužnice bili počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, koji je on predvodio, a u cilju "trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata" sa teritorija BiH koje je srpsko vođstvo smatralo svojim.
Uklanjanje nesrpskog stanovništva sa teritorija nije bilo "trajno", tvrdio je Karadžić, sugerišući da je po zakonu "bilo poželjno i obavezno" da se civili uklone sa teritorija zahvaćenih ratom, ali da im niko nije uskraćivao pravo na povratak.
Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce.
"Tužilaštvo nije dokazalo nikakvu moju odgovornost za zbivanja u Srebrenici, niti da je to bio genocid... Na tužilaštvu je da dokaže ko je ubijao i iz kakvih motiva", kazao je Karadžić, napominjući da je bilo "ubijanja na ličnoj osnovi, iz osvete".
Prema optužnici i ranijim presudama Tribunala, Vojska Republike Srpske, pod Karadžićevom vrhovnom komandom, streljala je više od 7.000 Muslimana iz Srebrenice u danima pošto je 11. jula 1995. zauzela tu enklavu u istočnoj Bosni.
Karadžić je, međutim, danas tvrdio da broj žrtava tužilaštvo nije utvrdilo i da "nije dokazalo da je broj onaj kojim se operiše u javnosti". Optuženi je rekao i da je broj žrtava iz optužnice deo "muslimanske propagande" kojoj je "tužilastvo podleglo" i "deo igre koja tamo (u BiH) unesrećuje narode i postavlja temelj za buduća
neprijateljstva".
Kao nedokazano, Karadžić je odbacio i da je "bilo ko imao nameru da ubija ratne zarobljenike", a da su i sami "počinioci-pokajnici" koji su svedočili tokom procesa izjavili da "nisu imali nameru da unište Muslimane", što je pravni uslov da bi zločin bio proglašen za genocid.
"Nije dokazano da su postojali takvi planovi i namere, a pogotovo da je postojalo moje saznanje bilo kakvo... a kamoli da sam znao za ubistva. Nikakvih planova, saznanja i izveštaja o tome nije bilo",tvrdio je Karadžić.
On je rekao i da tužioci nisu dokazali da su hiljade žena, dece i staraca iz Srebrenice srpske snage deportovale, tvrdeći, istovremeno, da je to bila evakuacija koju su tražili sami Muslimani, uz podršku UN.
Karadžić je tvrdio i da direktiva kojom je u martu 1995. naložio VRS da stvori nepodnošljive uslove bez nade u opstanak u enklavi za stanovništvo Srebrenice "nije imala nikakve posledice" na terenu. Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson (Peter) je tezu odbrane da u sedam drugih opština u BiH nije bio počinjen genocid nad
Muslimanima i Hrvatima zasnovao na presudama samog Tribunala i Međunarodnog suda pravde u kojima je to bilo utvrđeno.
Govoreći o optužbama za zločine nad civilima u Sarajevu, Karadžić je negirao da je VRS grad držala pod opsadom i podvrgavala ga nasumičnoj artiljerijskoj i snajperskoj vatri koja je izazvala velike civilne žrtve.
