Crnogorci neće da plate za Crnogorku!?

Crna Gora neće platiti Srbiji 1,5 miliona evra za korištenje vile "Crnogorka" na Dedinju koje potražuje Beograd na osnovu dugova za mesečnu rentu. Podgorica je rekla da za takvo i toliko potraživanje ne postoji nikakav pisani trag. Rok za uplatu ističe u petak, a srpske vlasti najavljuju i mogućnost iseljenja ukoliko sredstva ne budu uplaćena.

Ulaz u dvorište. Iza ogromne kapije se nalazi sporna vila

 

U Vladi Crne Gore je rečeno podgoričkim "Vijestima" da izvršna vlast smatra neutemeljenim zahtev za plaćenjem rente za korišćenje vile, kao i da će pitanje plaćanja računa ostati na čekanju dok o njemu ne budu razgovarali i našli rešenje predstavnici državnog vrha dve zemlje.

Sagovornik podgoričkog dnevnika tvrdi da nije sporno da je država Srbija vlasnik vile u kojoj je smeštena crnogorska ambasada, ali da nije jasno kako je vlada te zemlje došla do toga da treba platiti zakup od 1,5 miliona evra.

"Prenebregava se činjenica da je Crna Gora uložila značajan novac u vilu `Crnogorka`", kaže ovaj izvor.

On je podsetio na ugovor od 3. juna 1994. godine, koji su potpisali tadašnji predsednik savezne vlade i premijer Milo Đukanović, a na osnovu koga je tadašnja savezna država vilu "Crnogorka" dala na korišćenje Vladi Crne Gore bez naknade i na neodređeno vreme.

Pitanje korišćenja vile "Crnogorka", u kojoj je smeštena ambasada Crne Gore u Beogradu, je "tehničke prirode" koje ne treba politizivati i oko kojeg ne bi trebalo podizati bilo kakve tenzije, rekao je danas sekretar Ministarstva inostranih poslova Crne Gore Mirsad Bibović.

"Crna Gora je spremna da u dogovoru sa nadležnim organima Srbije, u okvirima za to predviđene procedure, počne razgovore koji će dovesti do rešavanja ovog pitanja", rekao je Bibović podgoričkim medijima.
 

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije predalo je 15. januara otpravniku poslova ambasade Crne Gore, uz demarš zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Kosovom, račun za korišćenje vile "Crnogorka" od proglašenja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine do danas.

Pitanje plaćanja mesečne rente od 35.000 evra Beograd je prvi put ozbiljnije potegao kada je Crna Gora priznala Kosovo. Srpske vlasti su tada otkazale gostoprimstvo crnogorskoj ambasadorki Anki Vojvodić, ali su dugovi ostali.

U iščekivanju da se okonča sukcesija imovine bivše SFRJ, Slovenija i BiH takođe plaćaju zakup za zgrade u kojima su smestile svoje ambasade, ali nije poznato da li imaju dugovanja po tom osnovu. Hrvatska i Makedonija su jedine od bivših republika kupile objekte u srpskoj prestonici za ovu namenu.