Zvanično mrtvi, a glasaju na izborima
Prvi predsednik RS, Radovan Karadžić zatražio je od vlasti u BiH da mu dostave kopije biračkih spiskova iz 1996. kako bi se utvrdio stvaran broj ubijenih i nestalih tokom rata u Bosni.
- Prvo smo se obratili Oebsu koji je te godine i organizovao izbore u BiH, ali smo dobili odgovor da ova organizacija više nema u svom posedu nijedan dokument vezan za te izbore, što znači ni biračke spiskove i da se oni nalaze u Centralnoj izbornoj komisiji BiH. Doktor Karadžić se zbog tog odmah obratio vlastima u Sarajevu, ali iskreno sumnjamo da ćemo te spiskove dobiti bez pomoći Tribunala.
Muslimanske vlasti čine sve da opstruiraju svaki Karadžićev zahtev, pa me ne bi iznenadilo da su se ovi spiskovi "negde zagubili" ili dođe do falsifikovanja, pošto je bilo i takvih pokušaja - kaže za "Vesti" Goran Petronijević.
Prema njegovim rečima, Karadžić je ovaj zahtev obrazložio činjenicom da je tužilac, uz pomoć demografskog eksperta, merio razmeštanje stanovništva tokom rata služeći se biračkim spiskovima za 1997. godinu.
Avdić kao svedok
U obraćanju vlastima u Hrvatskoj, Karadžić je ponovio zahtev za dostavljanje kopija snimaka, transkripata i zapisnika svedočenja ili izjava koje je Fikret Abdić dao na svom suđenju u Županijskom sudu u Karlovcu.
|
- Ekspert odbrane za demografiju, međutim, smatra da birački spiskovi iz 1996. predstavljaju precizniji dokument za merenje raseljavanja stanovništva. Pritom, uvereni smo da ćemo uvidom u ovaj spisak argumentovano dokazati da su mnogi ljudi za koje se tvrdi da su ubijeni tokom rata, ne samo živi, već i jedni od najsavesnijih birača od 1996. godine do danas.
- Dokazi o lažnim spiskovima ubijenih muslimana, kao i dokumenta koja je Karadžić zatražio od vlasti u Hrvatskoj, mogli bi da odigraju presudnu ulogu u raspravi po pravilu 98 bis koja je zakazana za 11. juni i trajaće tri dana kako bi ga pretresno veće oslobodilo ili svih ili onih tačaka optužnice za koje smatra da tužilaštvo u dokaznom postupku nije uspelo da dokaže - kaže Petronijević.
Među dokumentima koja bi mogla da promene tok suđenja jesu i ona koja je Karadžić zatražio od vlasti u Zagrebu, a vezana su za presretnute telefonske razgovore Alije Izetbegovića, Ejupa Ganića, Hasana Čengića, Bakira Izetbegovića ili Omera Behmena u periodu od 1991. do 1995. godine.
- Hrvatska je dostavljajući tužilaštvu presretnute razgovore Karadžića i najužeg rukovodstva RS pokazala da su njene službe bile aktivne na tom polju i otuda je logično da su tajno snimali i muslimansko rukovodstvo.
Uvereni smo da će se obelodanjivanjem tih materijala doći do prave istine ko je i kako planirao zločine za koje su kasnije optuživani Srbi da bi se izazvala međunarodna intervencija - kaže Petronijević i dodaje da je prvi zahtev Hrvatskoj podnet krajem aprila, ali da na njega nije bilo odgovora.
Otvoriti arhive
Vlasti u Sarajevu i Zagrebu moraju da shvate da čine krivično delo tako što odbijaju saradnju sa Haškim tribunalom, navodi advokat Petronijević.
|
