BiH za Srbe i Hrvate znači burek, ćevapi i rat
Najčešće asocijacije na Bosnu i Hercegovinu kod građana Srbije i Hrvatske su burek, ćevapi, humor i rat, pokazalo je istraživanje fondacije Fridrih Ebert.
"Imidž Bosne i Hercegovine i njenih građana u Hrvatskoj i Srbiji" naziv je opsežnog istraživanja i studije koja će danas biti predstavljena u Tuzli. Istraživanje je sprovela nemačka politička fondacija Fridrih Ebert sa sedištem u BiH u saradnji s agencijom "Millenium promocija" iz Zagreba.
Istraživanje je potvrdilo da su građani Hrvatske i Srbije prilično upućeni na BiH, i da su s njom veoma povezani poreklom, rodbinski ili prijateljski. Ukupno, 41 odsto svih ispitanika u Hrvatskoj i 35 odsto ispitanika u Srbiji ili je rođeno u BiH ili je poreklom iz te države, ili ima porodicu i rođake u BiH.
Istražujući asocijacije na BiH, studija otkriva da su na prvom mestu i kod ispitanika iz Hrvatske i kod ispitanika iz Srbije burek i ćevapi, kao simbol specifične bosanske gastronomije. Međutim, kod hrvatskih ispitanika ta asocijacija je mnogo naglašenija (27 odsto) nego kod srpskih (18 odsto). Kod ispitanika iz Srbije izrazito je naglašena asocijacija rat (13 odsto), za razliku od Hrvatske (3 odsto).
Na drugom mestu po učestalosti odgovora je humor i život bez stresa - 16 odsto u Srbiji i 13 odsto u Hrvatskoj. Slede političke napetosti (po 12 odsto u Srbiji i Hrvatskoj), multikulturalnost (12 odsto u Srbiji i 10 odsto u Hrvatskoj), dva entiteta i tri naroda (11 odsto u Hrvatskoj i 10 odsto u Srbiji).
I jedna i druga država u najvećoj meri percipiraju bosanskohercegovačke prirodne raznolikosti i bogatu kulturnu i istorijsku baštinu. Takođe, BiH smatraju zemljom raznolikosti, koja povezuje istok i zapad, hrišćanstvo i islam. Najizrazitije razlike stavova hrvatskih i srpskih građana odnose se na tumačenje proteklog rata i položaj bosansko-hercegovačkih Hrvata. Međutim, i kod tih pitanja u Srbiji je znatan broj onih koji se slažu s Hrvatima.
Istraživanje je pokazalo da je Sarajevo najveća i ujedno jedina top destinacija za oba susedna naroda. Sledi Mostar, koji je očekivano privlačan Hrvatima (zajedno s Međugorjem), a donekle i Srbima (uz Banjaluku).
Prilično je zanimljivo kako građani Hrvatske i Srbije vide budućnost BiH u sledećih 10 godina. Čak više od polovine građana i Hrvatske i Srbije predviđa pesimističnu budućnost za BiH. Da se neće dogoditi znatnije promene, smatra 42 odsto Srba i 39 odsto Hrvata. Druga kategorija je da će BiH ostati pod međunarodnim protektoratom. U to veruje više Hrvata (17 odsto) nego Srba (12 odsto). Srbi su uvereniji da će BiH (p)ostati podeljena država (15 odsto Srba i 9 odsto Hrvata). Da će BiH postati konfederacija triju ili više entiteta, veruje približan broj Hrvata (11 odsto) i Srba (13 odsto). Isto je i za tvrdnju da će BiH postati jedinstvena građanska država (po 10 odsto ispitanika u Hrvatskoj i Srbiji).
Ovakva pesimistična gledišta nisu iznenadila istraživače obzirom na impulse, poruke i sliku koje građani u Hrvatskoj i Srbiji dobijaju iz BiH, a one najmanje govore o zajedništvu i jasnoj viziji budućnosti zemlje.
