BiH: Niko neće u pastire
Iako je broj nezaposlenih u Bosni i Hercegovini veliki, niko neće da čuva ovce. Zarada je nešta manja od proseka u državi, a čobanima su plaćeni i hrana i prenoćište, kažu vlasnici stada. Nasuprot tome, u Italiji raste broj mladih ljudi koji se odlučuju da budu pastiri, pišu bosanski mediji.
Među 543.000 zvanično nezaposlenih u BiH gotovo je nemoguće pronaći radnike koji bi čuvajući ovce zarađivali do 700 konvertibilnih maraka (KM) mesečno uz plaćeni smeštaj, hranu, piće, odeću, pa i cigarete, tvrde vlasnici stada.
Oni kažu da je to plata koja je za 118 KM niža od prosečne, kao i da za znatno manje pare rade zaposleni u ribarstvu, prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu i mnogim drugim delatnostima.
|
Nezaposleni mladi Italijani postaju pastiri Sve više mladih ljudi u Italiji odlučuje se da budu pastiri i da im to bude životni poziv. Iako je plata pastira vrlo niska a posao naporan, s druge strane siguran je, mnogo vremena se provodi na svežem vazduhu i dozvoljeno im je da uzmu sira koliko god mogu da pojedu. |
Banjalučke Nezavisne novine pišu da vlasnicima ovaca nije jasno to što u državi u kojoj se povećava broj građana koji gladuju niko neće da čuva ovce.
Da paradoks bude još veći, dok u BiH ogromna većina nezaposlenih beži od sela, u bogatoj Italiji raste broj mladih ljudi koji se odlučuju da budu pastiri, navodi list.
"Ma, neće niko kod nas da radi ovaj posao. Ovde čobane plaćaju između 500 i 700 maraka, a pored toga, za njih je obezbeđena i hrana, smeštaj, sve... Mladi bi radili nešto drugo, a za stadom neće da idu", žali se Željko Marić, ovčar iz mesta Petrovo Polje, u opštini Kneževo, kod Skender Vakufa.
Sa istim problemima susreću se i vlasnici stada sa Manjače. Ljubomir Kočić ima oko 1.500 ovaca i oko 1.000 jagnjadi. Kaže da svaki put kada hoće da zaposli pastira potraga bude mukotrpna.
|
U Srbiji pastiri traženiji i plaćeniji od lekara Nema mašine koja može da zameni pastira. Zato su i dan-danas na ceni dobri čobani, koji mogu da zarade i 1.000 evra mesečno za svoj posao, pa po plati često nadmaše lekare, jer se više traže. Nekad se dobar pastir mogao naći po selima, jer uvek je neko nekog mogao da preporuči, a danas nije redak slučaj da osvane novinski oglas u kom se traži pastir za dobru platu, uz stan i hranu. Malo ima onih koji uopšte hoće to da rade. |
"Čobana je izuzetno teško naći. Imam jednog, a, pored njega, rade još i sinovi. Mladi danas traže posao, a žele da ga ne nađu. Neće, brate, da rade. Pastira zimi plaćam 500 maraka, ali to nije sve. On nema više nikakvih troškova. Plaćeni su mu hrana, piće, cigarete, odeća, prenoćište, ma sve. Ali, eto, u ovoj zemlji, u kojoj svi pričaju o krizi, niko neće da radi ovaj posao", žali se Kočić.
Iako je obično rezervisana za starije ljude, ova profesija je nedavno privukla 3.000 mladih Italijana, saopštilo je telo "Koldireti", koje deluje pri Ministarstvu poljoprivrede Italije.
David Bortoluči (25) ima zvanje tehničara, ali pošto nije mogao da nađe posao, sada čuva stado od 400 ovaca u Dolomitima, na severu Italije. "Srećan sam odlukom koju sam doneo. Počeo sam tako što sam pratio druge pastire i učio od njih", rekao je Bortoluči, pišu Nezavisne novine.
