"Titovka" za ubijenog Srbina!

Ispred svoje kuće u selu Krstinja kod Vojnića na Kordunu ubijen je na monstruozan način 75-godišnji Srbin Momčilo Španović. Njegovo telo pronašle su komšije, a na glavi je imao partizansku kapu sa zvezdom petokrakom.

Hoće li naći počinioca: Policija na mestu uviđaja

Predstavnici hrvatskog tužilaštva potvrdili su da su na vratu starca pronađena dva užeta, pa pretpostavljauju da je zadavljen. Bio je vezan za ogradu s rukama na leđima i pokriven vojničkim ćebetom.

Drugi dan nakon što je pronađeno telo srpskog starca, u Krstinji kod Vojnića na Kordunu, dvorište njegove kuće puno je policije i islednika, koji pokušavaju otkriti tragove ubice. Sve je oblepljeno policijskom trakom i pristup mestu zločina nikom nije dopušten.

U pustom selu susreli smo retke prolaznike, osamdesetogodišnjeg Petra Španovića, koji je pokušavao da sazna kad će biti sahrana njegovog komšije i prezimenjaka. Nema volje da govori o tom svirepom ubistvu, tek procedi da ovde "uvek moraš biti ponizan i paziti šta govoriš".

Momčilo bio vezan za ogradu: Mesto zločina

I mine su nam sejali po njivama

Petar Španović podseća nas da su baš tu oko Krstinje i susednih sela, pre nekoliko godina, po srpskim njivama "sijali" nagazne mine povratnicima, da su ljudi ginuli, ostajali bez nogu, a da se nikada nije saznalo ko je to radio.
- Sve se radi da se Srbi ne vrate - kaže Petar Španović.

Nešto dalje, kod kuće bake Anke Martinović, koja je 16 godina spremala ručak pokojnom Momčilu, zatičemo četvoricu meštana - Božu Španovića, Mirka i Milana Martinovića i Peru Rašića. O nemilom događaju i oni nerado govore. Teško im je i zamisliti kakav je to monstrum mogao na tako svirep način ubiti Momčila.

Ljudi su zbunjeni i u strahu. Kad se na meti našao mirni i siromašni Momčilo Španović, onda je svako od njih sledeća potencijalna žrtva. O pokojniku govore kao o čoveku koji se nikom nije zamerio, ni sa kim nije bio u svađi, a imao je manje od 100 evra penzije i bio je Srbin. Koji god motiv ubica imao, mogao je u Krstinji da odabere bilo koga od sedamnaestoro srpskih staraca, koji još čuvaju svoja ognjišta.

Mirko Martinović se prisetio da je Momčilo opljačkan i pre dve godine, pa zaključuje da je policija tada pronašla pljačkaša, možda bi nesrećnik danas bio živ. Komšije kažu da ga je taj prvi napad strašno pogodio, da je stalno ponavljao - zašto mene - i da je imao osećaj da će mu se nešto slično ponoviti.

- Kao da je predosećao šta će mu se dogoditi - gotovo odsutno priča Božo Španović i dodaje da posle te prve pljačke policija nikada nije svratila do Momčila da ga obavesti o istrazi, a odneli su mu i nove cipele, da ih veštače, koje nikada nisu vratili.

Zbunjeni i meštani i policija

Način na koji je ubijen Momčilo Španović zbunjuje i meštane i policiju. Reč je o ritualu zločinca koji se iživljavao na nemoćnom starcu. Niko se ne usuđuje da nagađa zbog čega je ubijen taj siromašni i povučeni starac. Novca nije imao, ni sa kim se nije svađao.

Žive u strahu: Pero Rašić, Mirko Martinović i Božo Španović

Momčilo je ubijen, kažu naši sagovornici, u dvorištu, u blizini staje. Nosio je naramak drva, kad ga je ubica napao. Dobio je udarac u glavu, a potom ga je davio. Dva užeta su nađena na vratu, bio je vezanih ruku na leđima i još vezan za ogradu, s partizanskom kapom preko glave i komadom tkanine u ustima, a prekriven vojničkim ćebetom. Kada ga je ubio, uzeo mu je ključ od kuće i unutra sve ispreturao, a kada je odlazio kuću je uredno zaključao.

Ode moj Momčilo

Baka Anka Martinović kroz suze kaže: "Ode moj Momčilo."
Njena kuća tek je oko dvesta metara od pokojnikove i svaki dan je 16 godina Momčilo dolazio po ručak koji mu je spremala.
- Najbolje bi bilo da ovde nismo ni ostali, bar starost ne bismo u strahu proživeli - kaže baka Anka. - Svaki dan tačno u pola dva dolazio je po ručak i žurio natrag da čuva svoje imanje. Tako je i poslednji put došao u nedelju, na Uskrs. U ponedeljak se nije pojavio, pa sam zvala komšinicu Ranku da ode i proveri šta je sa njim. Samo što je otišla, čula sam je da zapomaže. Eno Momčila mrtav, vikala je ona.

Savo Štrbac: Ritualni zločin

Ubistvo srpskog starca u Krstinji spada u grupu takozvanih ritualnih ubistava, gde nije svrha samo ubiti čoveka, nego ga poniziti i svesti na nivo životinje, kao i poslati poruku sunarodnicima, komšijama, Srbima povratnicima šta ih čeka ako se vrate, izjavio je direktor Veritasa Savo Štrbac. On je naveo da se to ritualno ubistvo može dovesti u vezu i s kapom partizankom stavljenom na glavu ubijenom starcu, a koja karakteriše Drugi svetski rat.

- Ako se stavi partizanska kapa s petokrakom na glavu, to ubistvo treba da kaže i ko je žrtva i ko potencijalni ubica - rekao je Štrbac, navodeći da su na Kordunu, gde je Krstinja, uglavnom bili partizani za vreme Drugog svetskog rata.

On je podsetio i na ritualno ubistvo 81-godišnjeg starca Dušana Vidića maja 2005. godine u Karinu, kojem je prerezan vrat, a bio je penzionisani major JNA, kao i na slučajeve podmetanja eksplozivnih naprava Srbima u seno ili u krompir.

Štrbac je rekao da je od kraja rata u Hrvatskoj do sada ubijeno oko 70 Srba, od čega je u prve tri godine posle okončanja rata ubijeno 56 Srba.