Rasprodaja polovnih bajoneta i gaća
Banjalučka buvlja pijaca pravo je mesto gde strpljivi kupac za relativno male pare može da pronađe mnogo izuzetno interesantnih i nadasve korisnih stvari. Šerpe, lonci, antene, kablovi, prekidači, okidači, utičnice, manji elektronski aparati, autodelovi, gume za bicikle i mnogo toga dostupno je svima koji imaju strpljenja da prvo razgledaju, a zatim se i upuste u dugotrajno diplomatsko ubeđivanje, koje svi znamo kao - cenkanje.
Ipak, jedan deo banjalučkog buvljaka, nekih pet-šest štandova već godinama privlače posebnu pažnju. Prodavci na njima trljaju ruke kad naiđe kakav turista, ili kad u otadžbinu stigne dijaspora.
A ponuda na tim štandovima je prilično nesvakidašnja, jer se na njima može kupiti ogroman deo vojne opreme svih gotovo svih oružanih formacija koje su ratovale na području bivše Jugoslavije, ali i ne samo njih već i oprema NATO-a, ruske vojske, obeležja vojske Draže Mihajlovića, a mogu se naći čak i neki delovi opreme nemačkih jedinica iz drugog svetskog rata.
Omiljene SMB gaće
Najviše je, logično, opreme iz poslednjeg građanskog rata. Nešto su koristili i sami prodavci koji su u njoj ratovali, pa su danas videli zgodnu priliku da od toga zarade koji dinar. A u ponudi su kompletne uniforme Vojske RS i Jugoslovenske narodne armije, sablje nekadašnje kraljevske vojske, pantalone i bluze vojnika NATO-a, čuture, manjerke, fišeklije, dvogledi nemački i ruski, ranci, okviri za municiju, pa čak i optika za ručni bacač i nišana za minobacač.
Tu su i prsluci, čarape, rukavice, kape, potkape i čuvene vojničke čizme za koje
Nemački dvogled
|
prodavci kažu da se prodaju najbolje, jer su odličnog kvaliteta.
- Ko je u ratu imao vojničke čizme, a većina vojske ju je imala, znao je da mu noge neće ozepsti, niti će obuća propustiti vodu. Iako su stare više od 20 godina ove čizme su i danas odlične - kaže jedan od prodavaca.
Među kupcima ima različitih kategorija stanovništva, mladog i starog. Neki kupuju, jer žele suvenire, drugi iz potrebe, poput lovaca i ribara koji mogu poprilično da se ovajde. Većini je, recimo, grb VRS-a izvezen na platnu i prišiven za kakav komad odeće, nešto što vole da imaju u kući kao uspomenu.
- U junu, julu i avgustu mnogo turista dođe u naš grad i tada možemo da zaradimo koji dinar viška. Mnoge interesuju obeležja, ali i druga oprema poput jakni, kaputa, šinjela, opasača i prsluka. Naš svet iz inostranstva je posebna priča. Ima ih mnogo koji ni ne pitaju za cenu, odmah kupuju, pa čak i bakšiš ostave. Valjda zato što ih vuče nostalgija. Zbog njih i nabavljam svu ovu opremu. Većina stvari ne interesuje naše domaće ljude, a i zašto će kad imaju mnogo toga kod kuće - kroz smeh će prodavac Stojan Tamburić.
Priča da je sa domaćim kupcima dosta teže poslovati, jer se cenkaju mnogo više nego dijasporci.
- Uvek sam ja taj koji bude u minusu. Ali, živeti se mora. Prodajem sve i svašta. Robu nabavljam od mnogih, od komšija, preko poznanika do prijatelja moje dece i unuka. Ipak, teška su vremena. Bude dana kad se ništa ne proda - veli Stojan.
Prodavci kažu da se posebno dobro prodaju dugačke, takozvane SMB gaće koje imaju višestruku upotrebu, ali su nezamenljive u zimskim danima. Idu dobro i vetrovke, ali najviše se prodaje sitnež, od amblema, preko čutura do pokojeg bajoneta.
Biznis koji umire
Cene su prilično rastegljive. Recimo, bajonet koji se lako montira na čuvenu pušku M-48, takozvanu tandžaru, trebalo bi da košta oko 15 evra, ali se, umešnoću i upornošću kupca može dobiti za tričavih pet evra.
Jakne se mogu naći za 25 evra, prsluci takođe, a sva sitnija oprema košta maksimalno 10 evra. Cenkanje se podrazumeva, ali ima stvari oko kojih nema cenkanja. Kod nekih prodavaca ima toliko opreme da ne može sve da stane na štand, pa je onda izlažu po zemlji, uz mnoštvo drugih, nevojničkih predmeta.
Radovan Grahovac priča da su se dosta dobro prodavala šatorska krila kao i mali prenosivi alati koje je koristila JNA, od ašova pa nadalje.
- To je vrlo korisna oprema koja može da se upotrebljava za različite stvari. Sigurno je da se ona teško može bilo gde naći osim ovde, ali evo i nje je ponestalo, a nemamo gde da nabavimo nove zalihe na lager. Nećemo valjda da upadamo u kasarne i krademo. A valjda se više neće ratovati, pa tako da to znači da ovaj naš biznis sa godinama polako izumire - priča Grahovac.
Prodavci kažu da se dešava da neke stvari prodaju za bagatelu jer im je cilj da bilo šta zarade, pa su tako i poneki dvogled prodali za pet evra.
- Imao sam kupca koji je naš čovek a živi u Nemačkoj. Došao je do mog štanda i video košulju na kojoj je bio prišiven grb VRS-a. Nije pitao ništa, odmah ju je platio i nije mu palo na pamet da se cenka. Sigurno je da mu mnogo znači, kao i mnogim našim ljudima koji žive vani. Te stvari u njima posebno vredne - kaže jedan prodavac.
Arhiva vojske RS
|