Hag: Audio snimci Srba autentični, traka nema
Istražiteljka Tužilaštva na suđenju Karadžiću tvrdi da su prepisi presretnutih razgovora vojske Republike Srpske tačni ali i da originalne trake više ne postoje.
Na suđenju Radovanu Karadžiću pred Međunarodnim tribunalom u Hagu, svedokinja optužbe Stefani Fris izjavila je danas da su autentični prepisi razgovora oficira Vojske Republike Srpske koje je za vreme srebreničke krize u julu 1995. prisluškivala Armija BiH.
Kao istražiteljka Tužilaštva Tribunala, Fris je od 1998. do 2000. godine učestvovala u prevođenju, analizi i utvrđivanju verodostojnosti transkripata tih presretnutih razgovora.
"Uverila sam se da su prepisi prisluškivanih razgovora autentični, izvorni i pouzdani... U njima ima ispravki, što je normalno... Ali, nikada nismo pronašli bitne izmene koje bi nas navele da posumnjamo u te dokumente", rekla je Fris.
Karadžić je optužen za genocid nad oko 7.000 Muslimana u danima pošto je VRS, 11. jula 1995, zauzela Srebrenicu u istočnoj Bosni, koja je bila pod zaštitom UN.
Tačnost prisluškivanih razgovora, po rečima svedokinje, istražitelji Tužilaštva potvrdili su, između ostalog, dokumentima same VRS.
Kao primer, navela je da se u razgovoru srpskih oficira presretnutom 16. jula 1995. pominje da je "potpukovniku (Vujadinu) Popoviću potrebno 500 litara goriva ili će stati sa poslom". Da je potpukovnik Popović ubrzo dobio traženo gorivo, potvrđeno je u odvojenom dokumentu Zvorničke brigade VRS, naglasila je Fris.
Potpukovnika Popovića, tadašnjeg glavnog bezbednosnog oficira Drinskog korpusa VRS, Tribunal je 2010. osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.
U unakrsnom ispitivanju, Karadžić koji se brani sam, pitao je svedokinju da li su sačuvani snimci presretnunih razgovora, a ona je odgovorila odrečno, objasnivši da ABiH za vreme rata nije imala dovoljno traka.
Fris je, na upit optuženog, potvrdila da ima "nekoliko" razgovora koji opisuju njegovo "učešće u događajima", ali nije mogla da kaže da li su oni povoljni po Karadžića ili ne.
Karadžić se osvrnuo i na prisluškivani razgovor u kojem je 15. jula 1995. pukovnik VRS Ljubiša Beara rekao da "ima još 6.000 paketa koji još nisu isporučeni".
"Kako ste došli do značenja reči paket", pitao je optuženi aludirajući na zaključak svedokinje da je Beara govorio o zarobljenim Muslimanima.
"Imajući u vidu događaje koji su se tada odvijali i da je reč o Ljubiši Beari... može se zaključiti da on govori o ljudima... Beara je tada radio sa zarobljenicima, nije bio šef pošte", odgovorila je Fris.
Pukovnik Beara je u to vreme bio načelnik za bezbednost Glavnog štaba VRS. Zajedno sa potpukovnikom Popovićem, Tribunal ga je 2010. godine osudio na doživotni zatvor zbog genocida nad srebreničkim Muslimanima. Presuda još nije pravosnažna.
Nastavak suđenja Karadžiću zakazan je za ponedeljak.
Bivši predsednik RS je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnike mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.
