Svedok: Karadžić naredio napad na Srebrenicu
Svedok optužbe Robert Đurđević izjavio je u sredu na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da mu je Karadžić sredinom jula 1995, pošto je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, rekao da je to učinjeno po njegovom naređenju.
Đurđević, koji je srpski iseljenik u SAD, rekao je da se to dogodilo tokom njegovog susreta sa Karadžićem, 14. jula 1995, u kancelariji predsednika RS na Palama. U to vreme, po optužnici koja Karadžića tereti za genocid u Srebrenici, VRS je već streljala zarobljene muslimanske muškarce u okolini Zvornika.
Direktiva broj 7
"Karadžić mi je rekao da je napad na Srebrenicu i Žepu sproveden po njegovoj Direktivi broj sedam i da je cilj bio da se 'temperatura podigne do tačke ključanja'", posvedočio je Đurđević,
Kako je rekao, isto su mu rekli i visoki zvaničnici RS Nikola Koljević i Momčilo Krajišnik, posle čega je bio iznenađen njihovim "jednoglasjem".
Direktivom broj 7, koju je potpisao u martu 1995, Karadžić je naložio VRS da život bošnjačkom stanovništvu Srebrenice i Žepe "učini nepodnošljivim kroz vojnu akciju i uskraćivanje humanitarne pomoći". Naredio je vojsci da pažljivo odmerenim i promišljenim vojnim akcijama "stvori nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez ikakve nade za opstanak i život za stanovništvo u Srebrenici i
Žepi".
Svedok je napomenuo i da je Karadžić, dok su razgovarali, neprekidno pratio izveštaje o Srebrenici na televizijama CNN i Sky News. Opis sastanka sa Karadžićem iz Đurđevićevog detaljnog dnevnika, tužioci su uveli u dokaze.
"Mladić odveo civile"
Đurđević je izjavio i da je tokom boravka na Palama, 13. i 14. jula 1995, od Koljevićevog šefa kabineta čuo da je u Srebrenici "nema više civila, jer ih je (komandant VRS Ratko) Mladić već odveo".
Karadžić, koji se brani sam, pitao je Đurđevića, tokom unakrsnog ispitivanja, da li je u vreme njihovog razgovora stekao utisak da su on i Koljević verovali da će domicilno muslimansko stanovništvo ostati u Srebrenici.
Uz potvrdan odgovor, svedok je rekao da je Koljević želeo da ode u Srebrenicu i uveri Muslimane da će sa njima biti dobro postupano, sve dok 14. jula 1995. nije postalo jasno da to nije moguće, zato što je stanovništvo već bilo evakuisano iz enklave.
Nije čuo za naredbe o ubijanju civila
"Jeste li tada čuli ikakve informacije da su zarobljenici ubijeni ili bi trebalo da budu ubijeni?", pitao je Karadžić, a Đurđević je odgovorio odrečno. Upitan da li je tada stekao utisak da je Karadžić "bio sklon tome da se ubijaju nevini", svedok je kazao da je Karadžića ranije čuo kako osuđuje zločine.
U dodatnom ispitivanju, zastupnik optužbe pitao je Đurđevića da li je ikada čuo da je Karadžić osudio masovna ubistva zarobljenika u Srebrenici. "Ne", odgovorio je svedok.
Đurđević je posvedočio i mu je Karadžić govorio o neslaganju sa generalom Mladićem i rekao da će komandanta VRS morati da "penzioniše".
Pre odlaska na Pale, Đurđević se u julu 1995. u Beogradu sastao sa načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije koji ga je uveravao da je i dalje u dobrim odnosima za Mladićem i VRS, uprkos sankcijama koje su vlasti u Beogradu uvele protiv RS, zbog odbijanja njenog rukovodstva da prihvati mirovni plan međunarodnih posrednika.
Đurđević je u sredu završio sa svedočenjem, a zatim je iskaz započeo sledeći svedok optužbe, penzionisani general VRS Petar Škrbić. Suđenje Karadžiću biće nastavljeno sutra.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova UN" za taoce, 1992-95.
