EU traži sporazume o izručenju

Komisija EU iznela je u godišnjim izveštajima o napretku zemalja Zapadnog Balkana da balkanske zemlje, a pre svega Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, treba da otklone prepreke za izručenje njihovih državljana optuženih za ratne zločine, potpisivanjem sporazuma o tome. Time bi ostvarile napredak u naporima vezanim za njihov ulazak u Evropsku Uniju.

U tom smislu EU zahteva da sve zemlje regiona počnu s pripremama za usvajanje sporazuma o izručenju osoba osuđenih za ratne zločine, čime bi se iskorenila raširena praksa zloupotrebe propisa o neizručavanju vlastitog državljanina.

Kao primer te prakse navodi se slučaj Branimira Glavaša iako se njegovo ime ne spominje. Slučaj Glavaš jasno ilustruje, ukazuje se u tim izveštajima, kako je moguće izbeći odgovornost za ratne zločine bekstvom u drugu državu, koja mu daje državljanštvo i zaštitu.

Čak se spominje i odgovornost hrvatskog parlamenta za Glavaševo bekstvo u Bosnu i Hercegovinu, jer je ukinuo imunitet "osobi osuđenoj za ratne zločine tek pošto je izrečena prvostepena presuda".

Time je Glavašu omogućeno da ode iz države, iako je osuđen i progalšen krivim, ističe se u još neobjavljenom izveštaju o napretku Hrvatske kao zemlje kandidata za članstvo u Uniji.

S druge strane komisija EU pozdravlja jačanje saradnje među državama Balkana u razmeni dokaza i prebacivanja nekih postupaka za ratne zločine između Hrvatske, BiH i Srbije.

Posebno se ukazuje na bolju saradnju Hrvatske i Srbije u suzbijanju i gonjenju osumnjičenih za orgnizovani kriminal.