Granica između Srbije i Hrvatske potonula u Dunav
Tačna linija granice između Srbije i Hrvatske, više od dve decenije od raspada Jugoslavije, nije poznata. Kako dogovor dve države o ovom pitanju nije ni na vidiku, mapu granice mogli bi da iscrtaju nezavisni arbitri ili Međunarodni sud pravde.
Da bi crta koja deli Srbiju od zapadnih komšija mogla da bude povučena na arbitraži, poslednji je pomenuo hrvatski predsednik Ivo Josipović. On je naglasio da bi bilo dobro da Srbija i Hrvatska pokušaju da se dogovore oko ovog pitanja, pre nego što problem prepuste drugima.
- Nužno je da dve zemlje pokušaju da se dogovore o fleksibilnom rešenju koje bi bilo kombinacija stavova srpske i hrvatske strane - rekao je Josipović.
U pregovorima o 145 spornih kilometara duž reke Dunav, Srbija traži da granična linija bude povučena sredinom toka reke. Hrvatska, međutim, insistira da granica bude linija koja razdvaja katastarske opštine.
Tuđa stoka na našim pašnjacimaNajspornije tačke buduće granice nalaze se na prostoru opštine Bačka Palanka. Sporno je područje uz most ”25 maj”, koji spaja ovu opštinu sa hrvatskim gradom Ilokom. Ovaj potez obuhvata i prirodni park Tikvara. Tik uz našu obalu su Vukovarska i Šarengradska ada (500 ha), kojih Hrvati ni po koju cenu ne žele da se odreknu jer decenijama na ovdašnjim pašnjacima napasaju svoju stoku. |
Suština spora je, međutim, u oko 10.000 hektara zemljišta na levoj obali Dunava, u Srbiji, koji katastarski pripadaju Hrvatskoj. Slično je i sa druge strane - Srbija knjiži oko 3.000 hektara, koji se nalaze na hrvatskoj obali. Sporna područja protežu se od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke. Najveći kamen spoticanja su dva rečna ostrva Šarengradskaada i Vukovarska ada.
Međudržavna komisija za utvrđivanje ovog dela granice formirana je još 2001. godine, i do sada nije postigla nikakav rezultat. Radila je sa prekidima, a od 2003. do 2010. godine nije održan nijedan sastanak. Na čelu njenog srpskog dela je šef Odeljenja za bilateralu MSP i bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš. Poslednji susret održan je u novembru prošle godine, ali bez ikakvih rešenja.
U Ministarstvu spoljnih poslova kažu da razgovori trenutno stoje jer Hrvati posle izbora nisu ni postavili članove svog dela komisije. Kako i Srbiji predstoji izborni proces, nastavak razgovora nije na vidiku.
Čekajući pečat na mapi, žitelji Sombora, Apatina i Bačke Palanke brinu da bi mogli da ostanu bez delova svoje zemlje. Predsednik apatinske opštine Živorad Smiljanić kaže, zato, da nije logično da se hrvatska strana poziva na katastarske knjige iz vremena Austrougarske, a ignoriše priznanje avnojevskih granica od strane Badinterove komisije.
Sad nam preti ”Piranski scenario”Da bi granični spor trebalo da se što pre reši, opominje i nedavni sukob između Slovenije i Hrvatske oko razgraničenja u Piranskom zalivu, koji bi mogao da se dogodi i Srbiji. Slovenija, kao članica EU, zbog nerešene granice duže vreme odbijala je da južnom susedu overi kartu za priključenje EU. |
- Sredina Dunava je prirodna i jedina realna granica - smatra Smiljanić.
Docent na katedri za međunarodno pravo beogradskog Pravnog fakulteta Bojan Milisavljević napominje da bi u slučaju izostanka sporazuma, spor pred MSP trajao najmanje četiri-pet godina.
- Postoji više varijanti arbitraže koja podrazumeva saglasnost dveju strana - kaže Milisavljević. - Druga adresa za razgraničenje je Međunarodni sud pravde. Pravila međunarodnog prava u ovom slučaju idu naruku Srbiji, jer ako reka menja tok, kao što je slučaj sa Dunavom između Srbije i Hrvatske, granica se pomera zajedno sa rekom. To je razlog zbog koga Hrvati insistiraju da se za granicu odredi linija koja razdvaja katastarske parcele.
