Oduzeli mi stan i pola penzije
On ni ovu zimu nije video, ali ju je i te kako osetio na svojoj koži. Ni sam ne zna kako je preživeo najveće hladnoće i temperaturu koja je u Banjaluci dostizala i minus 20. Iako su ledeni dani prošli, i dalje se pita kako dalje sa životom koji nije za ljude, naročito ne bolesne.
Reč je o 50-godišnjem Zoranu Jorgiću, koji već godinama živi u trošnoj baraci nekadašnjeg privrednog giganta Rudi Čajavec. Firma koja je bila simbol uspešnog poslovanja propala je posle rata i bukvalno nestala u grotlu privatizacije.
Zoran nije mogao da vidi kako preduzeće u kome je proveo najbolje godine života nestaje, jer je slep.
Živi u baraci koja nema struju ni grejanje. Dok je bio mraz, smrzla se voda. Srećom, cevi nisu popucale. Da se Zoran potpuno ne smrzne, zaslužni su portiri koji su smešteni na ulazu u krug Čajaveca. Grejao se kod njih.
Ne tražim milostinju
|
- Hvala im na tome. Ovo nije život, naročito za nekoga ko je bolestan. Svi su me ostavili. Supruga nije htela da živi sa mnom u ovoj straćari i otišla je. Imam sina koji dođe i obiđe me. On je najveći razlog zbog koga sam još živ - priča Zoran.
Uslovima u kojima živi ne bi mogle da budu zadovoljne ni životinje. Zidovi oronuli i tanki, kroz prozore svira vetar, strop nakvašen i prokišnjava, samo što se ne uruši, a unutar barake razbacane svakojake stvari. A nekad je imao stan.
- U Sarajevu sam završio školu za slepe i slabovidne osobe, nakon čega sam se zaposlio na telefonskoj centrali u preduzeću Rudi Čajavec. Posle 30 godina rada dobio sam penziju od 380 maraka i stan. Od 1994. godine živeo sam u tom stanu, ali mi je on 2002. oduzet pod neverovatnim okolnostima. Od tada traje moja borba da vratim svoje pravo na život. Imam niz sudskih presuda i drugih dokumenata, ali badava - kaže Jorgić.
U međuvremenu je i penzija koju je Zoran primao prepolovljena. Sada dobija 160 konvertibilnih maraka. Više puta se obraćao Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja, ali nije bilo efekta.
- Sto puta sam se upitao ko je ovde slep, oni ili ja. Ni puni iznos penzije nije dovoljan za preživljavanje, a kamoli ovo što sada primam - zaključuje Jorgić.
