Da li je Udba namestila Hrvatima?

Šestorica Hrvata, osuđenih 1981. godine u Sidneju za terorizam, tvrde da im je celu optužbu namestila jugoslovenska Udba i "pomogli" odgovorni činovnici u federalnoj vladi Australije.

Sidnejski "San herald" posvećuje u nedelju prilog o ovom slučaju i podseća da su ova šestorica pre više od tri decenije osuđeni svaki na po 15 godina zatvora za zaveru u kojoj su nameravali da postave plastični eksploziv u više objekata po gradu. Među metama su bili i bivši Elizabetan teatar u Njutaunu kao i cev glavnog vodovoda u Sent Merisu. Svi su odležali po oko deset godina.

Prilog u sidnejskom nedeljniku

Suđenje je bilo jedno od najdužih u istoriji australijskog pravosuđa, navodi nedeljnik, "kao što je bilo kontroverzno i onda i sada, kada je bivša koaliciona vlada NSNj odlučila da se izjasni protiv pravosudne revizije slučaja iz 1994. godine". Kao deo istrage koju je vodio "Sidnej morning herald", navodi se da je nađen novi materijal.

Trojica iz šestočlane grupe - Mile Nekić, Maks Bebić i Vik Brajković podneli su glavnom sudiji NSNj Tomu Batherstu, LjC, novi zahtev za reviziju njihovih presuda.

Zastupa ih poznati advokat, specijalista za ljudska prava Sebastijan de Brenan.

Vodeći američki stručnjak za borbu protiv terorizma, profesor Džon Šindler, sa Ratnog koledža mornarice SAD, opisao je slučaj kao "klasičnu" operaciju agenta-provokatora, vođenu od obaveštajne službe tadašnjeg komunističkog režima u Beogradu, poznate kao Udba, usmerenu na rasturanje organizacija u egzilu, koje su gledale kako da rasture jugoslovensku federaciju.

Bivši službenici Udbe koji su učestvovali u izvođenju operacije, ili koji su direktno s njom bili upoznati, rekli su mu da je to bio "jedan od njihovih velikih uspeha", kazao je profesor Šindler. "Oni su uspeli da u potpunosti diskredituju hrvatsku dijasporu u Australiji."

Profesor Šindler kaže da su šefovi sa visokog nivoa obaveštajne službe ASIO i federalne policije trebalo da budu upozoreni na ovo. Bivši stariji pravni savetnik biroa prvog ministra i kabineta Jan Kanlif, potkrepljuje ovo i kaže da bi novi obaveštajni materijal mogao da dovede do oslobađajuće presude.

Materijal je tada namerno povukao tadašnji prvi ministar Malkolma Frejzer, a pozivanjem na nacionalnu bezbednost blokiran je pokušaj advokata odbrane na suđenju da izdejstvuju da im sud omogući pristup dokumentima.

Gospodin Kanlif kaže da je to bilo "jednako zaveri sa namerom da se obmane pravosuđe". On je bio ograničen zakonom o čuvanju službene tajne, ali bi, kazao je, pozdravio priliku da svedoči pred odgovarajućom istragom.