Istorija ispisana lažima
Iako je simpozijum o izmirenju na Balkanu, koji je prošlog petka održan u Berlinu u organizaciji Fraje univerziteta, interesovao i mnoge akademske Srbe, među publikom ih je bila tek nekolicina. Jedan od njih je bio mr Milan Čobanov iz Centralnog saveza Srba, koji se, kako su "Vesti" izvestile, žestoko usprotivio tome da se pojmovi "agresija", "genocid", "koncentracioni logori" i "fašizam" koriste u kontekstu Srba i Srbije.
Kako ste saznali za simpozijum s obzirom na to da je bilo vrlo malo predstavnika Srba?
- Poziv sam dobio od profesora Herviga Rogemana elektronskom poštom. Ja sam nekada, pre 30 godina, bio njegov student. Verovatno mu je neko dao moju elektronsku adresu.
"Agresori" došli sa Kavkaza- Na simpozijumu sam prisustvovao kao privatno lice. Jugoslaviju gledam kao svoju bivšu domovinu i saosećam sa svim žrtvama rata. Međutim, na ovakvim i sličnim skupovima u Nemačkoj sve počinje s otcepljenjem, a potom sledi "agresija" i "osvajanje teritorije ". Opšti je utisak da su Srbi napali Jugoslaviju, došavši sa Kavkaza. Niko se ne bavi ekonomskim raspadom socijalizma ili ulogom socijalističke i vojne elite nakon Titove smrti koje još uvek kroje istoriju naroda na Balkanu - kaže Čobanov. |
Ko je kriv za neobaveštenost - organizator ili pasivni Srbi?
- Na to nemam odgovor jer ne znam ko je sve i kako bio pozvan. Simpozijum je imao ambiciozan program, namenjen obaveštenoj publici. Trećina od 60-ak učesnika je bila sa prostora bivše Jugoslavije. Berlinsko odeljenje Centralnog saveta Srba u Nemačkoj raspolaže sa oko 200 elektronskih adresa, na koje šalje svoje poruke. Mi smo prosledili informaciju čim smo je dobili.
Javno ste zamerili što se termini poput "genocida" i "koncentracionog logora" koriste za Srbe, kakve su bile reakicije?
- Jedan deo publike je negodovao, drugi je delio moje mišljenje. Pitali su zašto iz Hrvatske i BiH nije pozvana neka nevladina organizacija poput Helsinškog odbora. Bio sam revoltiran konstantnom upotrebom reči "agresija", "osvajački rat" , "genocid" ili "koncentracioni logor". Stalnim ponavljanjem ovih pojmova suptilno se piše istorija. Zamolio sam prisutne da se ne koriste rečima iz propagandnog rata s početka 90-ih jer to sigurno ne vodi izmirenju na Balkanu.
Da li Vam se neko obratio od prozvanih učesnika, makar u pauzi?
- Nije.
Da li ovakvi skupovi doprinose objektivnoj slici o dešavanjima na Balkanu?
- Da, ali samo ako se prekine s mantričnim ponavljam jednih te istih stvari koje nemaju veze jedne s drugima kao, na primer, Jasenovac i Blajburg. O ratu u bivšoj Jugoslaviji postoje najmanje tri istine, koje nisu kompatibilne. Svaka strana radi na rekonstrukciji svoje nacionalne istorije, kao da smo živeli u udaljenim državama i učestvovali u različitim ratovima. Brine me što stasavaju generacije koje će učiti svaka svoju istoriju. Jedan od učesnika je imao pravo kada je rekao da proces pomirenja ne mogu da pokrenu samo naučnici. Jak utisak je na mene ostavio i prof. dr Mihael Bongart, potpredsednik Fraje univerziteta Berlin, koji je podsetio na hrišćanske vrednosti koje kažu da pre "opraštanja i pomirenja" ide "uviđavnost". A to svima nama fali.
Uz patriotizam znanje i pareJaki patriotski osećaji nisu dovoljni da se učestvuje na ovakvim skupovima. U dijalogu s neistomišljenicima važnija je umerenost i politička retorika. Građani nas često pitaju zašto nema naših reakcija u nemačkim medijima. Međutim, za to su potrebni ljudski i finansijski resursi. Centralnom savetu je jednom pošlo za rukom da od podnevnih vesti do udarnog dnevnika izmeni tendenciozni sadržaj jedne jedine vesti, na čemu su tri čoveka radila punih šest sati. To ne može da se radi svakog dana - napominje Čobanov. |
