Kosovo podelilo crnogorske političare
Uspostavljanje diplomatskih odnosa između Podgorice i Prištine moglo bi, sudeći prema najnovijim izjavama najviših crnogorskih državnika, produbiti podele u vrhu državne i partijske vlasti u Crnoj Gori.
Iako šef crnogorske diplomatije Milan Roćen tvrdi da u vrhu Demokratske partije socijalista (DPS) nema nikakvog sukoba u vezi razmene ambasadora sa Kosovom, u dva dana uoči Nove godine oprečne stavove o tom pitanju izneli su premijer Đukanović i šef države Filip Vujanović.
Roćen priznaje da o uspostavljanju diplomatskih odnosa postoje, kako je rekao, različita gledanja o tome kada bi to trebalo uraditi.
Uz respektovanje stava šefa države i drugih visoko pozicioniranih ljudi u vlasti koji smatraju da treba "proceniti koji je najbolji trenutak", Roćen je poručio da predsednik potpisuje akreditive, ali da vlada i MIP vode spoljnu politiku.
Tako su se na jednoj strani našli Đukanović, predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić i Roćen, dok su na drugoj strani potpredsednici DPS-a, predsednik Vujanović i vicepremijer Svetozar Marović.
Đuaknović je uoči Nove godine ponovio da se priznanje kosovske nezavisnosti ne može revidirati i da je priča o tome "gubljenje vremena".
Stavljajući se na stranu Đukanovića i Roćena, Krivokapić je izjavio da je spor pred Međunarodnim sudom pravde stvar Srbije i Kosova i da Crna Gora "ne može čekati predugo" na uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Kosovom.
S druge strane, Vujanović i Marović misle drugačije, a analitičari tvrde da za takve stavove imaju nedvosmislenu podršku u trećem potpredsedniku DPS-a Željku Šturanoviću, Mitropoliji crnogorsko- primorskoj, srpskom narodu, Crnogorcima na Kosovu i u delu crnogorske opozicije.
Crnogorski predsednik je, dan posle Đukanovićeve izjave, ponovio svoj do sada više puta izrečen stav da će on ukaz o imenovanju ambasadora u Prištini potpisati kada crnogorska manjina bude priznata na Kosovu i kada toj crnogorskoj manjini, kako je rekao, bude obezbeđeno njeno autentično predstavljanje.
On je poručio i da je neophodno da Kosovo prethodno stvori uslove za povratak izbeglih i raseljenih, podsetivši da je prema popisu stanovništva iz 1981. godine na Kosovu bilo više od 28.000 Crnogoraca i da su po brojnosti oni, posle Srba, na Kosovu bili druga po veličini nelabnaska populacija.
U međuvremenu, u javnosti se špekuliše da će prvi ambasador Crne Gore u Prištini biti bivši generalni direktor RTV Crne Gore Radovan Miljanić, dok bi, kako je i sam više puta najavio, prvi diplomatski predstavnik Prištine u Podgorici trebalo da bude nekadašnji šef komunističke omladine i visoki funkcioner u Titovoj Jugoslaviji Azem Vlasi.
