Pusić: Hrvatska neće ucenjivati Srbiju
Hrvatska neće ucenjivati Srbiju na putu ka Evropskoj uniji i učiniće sve da se bilateralni odnosi što više relaksiraju, a to znači i da se pitanje tužbe i kontratužbe za genocid, ako je to moguće, reši dogovorom, poručila je Vesna Pusić, funkcioner Hrvatske narodne stranke i, u slučaju pobede Kukuriku koalicije na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, najverovatnije nova ministarka spoljnih poslova te zemlje.
Pusićeva je beogradskim medijima poručila da će, ukoliko ona bude na čelu hrvatske diplomatije, Srbija biti jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Hrvatske.
Aktivna uloga u regionalnoj politici biće, kako je najavila, način da Hrvatska ostvari i veći politički uticaj unutar EU.
"Zemlja koja ucenjuje drugu ne može da profitira, možete nekoga malo zaustaviti, izgurati neko rešenje koje se vama čini prihvatljivim, ali na kraju mnogo izgubite na mogućnosti uticaja i sopstvenoj političkoj ulozi u regionu, tako da to sigurno neće biti politika koju će hrvatska voditi", rekla je ona.
Praksa kakva je ispoljena u hrvatsko-slovenačkim teritorijalnim sporovima, kako je podsetila, štetila je obema državama i zato politici pritisaka u budućnosti, kada se budu rešavali srpsko-hrvatski teritorijalni sporovi, ne treba pribegavati.
Hrvatska će, kako je istakla, predano raditi na tome da se proces proširenja EU ne zaustavi njenim ulaskom, a državama regiona, pa i Srbiji, nastojaće da što više pomogne svojim iskustvima.
"Hrvatsko iskustvo reformi je apsolutno najupotrebljivije za Srbiju, BiH, Crnu Goru i sve zemlje u regiji, jer i kada smo se najviše svađali sa Slovencima svi naši ljudi su govorili da je jedan dan u Ljubljani korisniji od šest meseci u Briselu, zato što su bili u komunikaciji sa kolegama koji su se nosili sa sličnim problemima", rekla je Pusićeva.
"Istina je da je proces evrointegracija frustrirajući, ali ja ga ne bih menjala ni za šta, zato što bi za nas bilo beskorisno da smo ušli preko veze, švercujući se, jer je poenta da zemlja iskoristi proces i dođe do određene političke zrelosti i institucionalne stabilnosti", kazala je Pusićeva.
Bolje dogovor nego pred sud u Hagu
Kada je reč o tužbi i kontratužbi koje su Hrvatska i Srbija podnele jedna protiv druge pred Međunarodnim sudom pravde, Pusićeva je rekla da postoje dve mogućnosti: da se stvar reši pred sudom i druga, po njenom mišljenju mnogo bolja, rešavanje spornih pitanja dogovorom.
"Mogućnost koja je bliža zdravoj pameti jeste da pokušamo da pobrojimo sve stvari koje su sporne između nas a relevantne su za život koji je pred nama. To su, na primer, pitanja nestalih, opljačkanih umetničkih dela i dobara za vreme rata, pitanje suđenja za ratne zločine i saradnje pravosuđa. Ako uspemo da postignemo, a mislim da bismo morali biti u stanju, međudržavni sporazum u kome bi bilo definisano kako će se to rešavati, treba staviti na dnevni red povlačanje tužbi za genocid", navela je ona.
Sami da rešavamo probleme
Pusićeva je istakla da, ako bude ministarka spoljnih poslova, neće zagovarati emotivni pristup, odnosno insistiranje na srpsko-hrvatskom prijateljstvu ili neprijateljstvu, već na političkom pragmatizmu.
"Na osnovu našeg iskustva sa Slovenijom naučili smo da je bolje da rešenja budu rezultat bilateralnog dogovora, nego da večno kao neke nedorasle državice tražimo međunarodne posrednike i nekoga ko će probleme rešiti umesto nas", objasnila je Pusićeva.
"Probleme treba rešavati na normalan način. Ako iko ima dokaze da je škrgutanje zubima bezumno onda su to zemlje u ovom regionu. Prema tome stvari treba rešavati na normalan i otvoren način i tako što nećemo zatvarati oči pred problemima", kazala je ona.
Manjine da se pridruže pobedniku izbora
Odgovarajući na pitanje o ulozi poslanika manjina u budućem sastavu parlamenta u kome bi Kukuriku koalicija, prema istraživanjima javnog mnjenja, mogla da ima i natpolovičnu većinu, Pusićeva je ocenila da manjine treba da se pridruže vladajućoj većini.
"U ovom trenutku u velikoj meri zastupnici manjina ne mogu u opoziciji da ispune svoj mandat koji su im njihovi birači dali, jer tu ima mnogo finansijskih, pravosudnih ili organizacionih tema, i teško je te stvari činiti iz opozicije", objasnila je Pusićeva.
Sa druge strane, obaveza "pristojnih" vlada je da rešavaju probleme manjina, na primer pitanja bezbednosti, zaštite imovine i ljudi, zapošljavanja, odštete građanima koji su stradali a nisu bili na području ratnih operacija.
"To ne treba da bude rezultat pritiska nego činjenice da je vlada koja vodi zemlju u poziciji da hoće da gradi društvo u kome se osjećaj političke jednakosti gradi kao pozitivna vrednost", dodala je Pusićeva.
Sarađivaćemo sa onima koje građani Srbije izaberu
Na kraju, odgovarajući na pitanje koga bi stranke Kukuriku koalicije najviše volele da imaju za političkog sagovornika u Srbiji, Pusićeva je rekla da će hrvatska vlada sarađivati sa svakom vladom koju građani Srbije izaberu.
"Nadam se i da će svaka vlada u Srbiji shvatiti da je naša saradnja važnija i u širem kontekstu, a ne samo za naše dve zemlje", zaključila je Pusić.
