Gde je Mladić bio 14. jula 1995. godine?
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osporavao je danas tvrdnje zaštićenog svedoka optužbe da je general Vojske RS Ratko Mladić 14. jula 1995. godine bio u Orahovcu kod Zvornika, tvrdeći da je taj dan i sutradan bio u Dobanovcima na sastanku sa tadašnjim mirovnim pregovaračem EU Karlom Biltom i Slobodanom Miloševićem.
Svedok KDZ-03 je rekao je da je "moguće da je Mladić noću bio na sastanku" i ponovio da je general 14. jula u crvenom automobilu pratio kamion sa zarobljenim muslimanima do gubilišta.
"Mladića sam video ukupno šest puta - prvi put u sali u Orahovcu. On je rekao: Nismo mogli da se govorimo, jedni od vas idu u Kladušu, kod Fikreta Abdića, a jedni u Bijeljinu", rekao je svedok.
Prema optužnici protiv Karadžića, u Orahovcu je 14. jula 1995. godine ubijeno više od 1.000 muslimana iz Srebrenice, a ovaj svedok i još jedan preživeli su i sutradan su pobegli u šumu.
Ruten: Davali hleb pred kamerama pa uzimali natrag
Tužilac je potom izveo holandskog pukovnika Johanesa Rutena, koji je 1995. godine bio poručnik i obavještajni oficir i koordinisao patrole Holandskog bataljona UNPROFOR-a, koje su obilazile bazu u Potočarima.
Ruten je svedočio i na drugim suđenjima po optužnicama za genocid u Srebrenici - u predmetima protiv generala Radislava Krstića, "Popović i drugi" te na suđenju generalu Zdravku Tolimiru.
Prema sažetku izjave sa ranijih svedočenja, Ruten je rekao da je "srpska strana sprečavala dolazak humanitarne pomoći u enklavu, zbog čega su ljudi preturali po kontejnerima Holandskog bataljona".
Ruten je video da su srpski vojnici u Srebrenici 12. jula delili stanovništvu hleb, vodu i slatkiše i da je to snimano kamerom.
"Čim je snimanje prestalo, prestalo je i deljenje hrane, a snage VRS su čak tražile da se hrana vrati nazad", ispričao je Ruten.
Šta piše u Rutenovom dnevniku?
Svedok je rekao da je kod "bele kuće" u Potočarima, gde su bili zarobljeni muslimanski muškarci, video lične torbe i dokumenta koji su im bili oduzeti, a kasnije bačeni i spaljeni.
On je u kući fotografisao pedesetak zarobljenika, a kod obližnjeg potoka devet ubijenih muškaraca. Međutim, kako je naveo, "fotografije leševa zbog greške nisu mogle da se razviju".
Ruten je danas tvrdio da je devetoro ljudi čije je leševe snimio očigledno ubijeno da mestu gde ih je vidio. "Videlo se da nisu premeštani sa mesta gde su streljani", naveo je on.
Na početku unakrsnog ispitivanja, Karadžić je zatražio od svedoka da odbrani dostavi na uvid njegove dnevnike iz 1995. godine, ali je Ruten ostao pri stavu da je to "obična beležnica, a ne dnevnik, i da se u njoj nalaze lične beleške, za koje bi želeo da ostanu lične".
Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson najavio je da će se pretresnom veću obratiti u vezi sa "prinudom svedoka da preda dnevnik".
Karadžić je insistirao da se mora "razlučiti šta je svedok video 1995. i šta je u međuvremenu usvojio pod uticajem medija".
Kako su civili dospeli u Potočare?
Ruten je ispričao da je između njega i podređenog mu poručnika Van Dajna došlo do "razlike u mišljenju" u vezi sa angažovanjem holandskih vojnika kada je bilo reči o izbeglicama. "Izgledalo je kao da Holandski bataljon pomaže deportaciju. Van Dajn je rekao da to ne izgleda tako jer nije tako, a ja sam rekao da nije važno šta on misli", ispričao je Ruten.
On je negirao da je znao da je muslimanska strana tražila od UN pomoć da se evakuiše celokupno stanovništvo Srebrenice. On nije čuo da je general Mladić 12. jula rekao da "nema autobuse i da je od UN tražio da mu daju autobuse i gorivo, koje nije imao". "Kasnije smo saznali za te događaje", prokomentarisao je Ruten.
Na pitanje ko je doveo civile u Potočare, Ruten je odgovorio da su "oni, uglavnom, bili prisiljeni da pešice dođu do Potočara, a da je Holandski bataljon bio zadužen da pomogne onima koji nisu bili u stanju da se do tamo popnu".
Povodom Karadžićeve tvrdnje da su "civili stigli u Potočare pre nego što su Srbi došli u Srebrenicu", Ruten je rekao da je VRS "prodrla u enklavu sa južne strane i da je već bila na teritoriji UN, a da se kasnije čula teška paljba po preprečnim položajima UNPROFOR-a".
Ruten je naglasio da nije znao da su civilne vlasti naredile stanovništvu da se okupi u Potočarima pre nego što se srpska vojska primakla selima.
Šta bi bilo da je bilo?
Svedok je rekao da '95. nije znao ni za spisak VRS od 387 ratnih zločinaca, pripadnika 28. divizije Armije BiH.
Karadžić je ocenio da svedok "ne bi na isti način gledao na akciju Srba da je znao šta je od njih tražio tadašnji specijalni izaslanik UN za Balkan Jasuši Akaši". Ruten smatra da Akaši "nije imao uvid u to što se dešava i da je situacija bila drugačija od one koja je njemu predstavljena".
Optuženi i svedok izložili su i različite stavove u vezi sa predajom ličnih dokumenata. Dok je Ruten tvrdio da je jedini razlog za to mogao da bude to da ne bude moguća identifikacija, Karadžić je bio kategoričan da je "situacija obrnuta i da mogući počinilac odbacuje dokumente, da ne bi bio identifikovan".
Glavni pretres nastavlja se sutra pre podne, kada će Tužilaštvo izvesti novog svedoka.
