Sećanja srpskog lobiste (1): Sezona lova na Srbe
Strani svet i strani političari obično nemaju nikakvo ili imaju samo slabo znanje i iskustvo balkansko; a ako ga imaju, kakvo-takvo, iz posebnih političkih razloga prikazuju Balkan uvek kao razbijen brod koji još i dalje ljulja bura nesloge i netrpeljivosti i koji neminovno mora da drži neko spolja, da ne potone, prorokovala je, davno još, mudra Isidora Sekulić sudbinu evropskog "bureta baruta" u očima hladnih, dalekih i ne baš upućenih, a ni za istinu zainteresovanih međunarodnih diplomata, koji i pored toga gospodare životom i smrti u svim delovima sveta, pa i u raspadnutoj Jugoslaviji.
|
Radomir Putniković je srpski lobista - dobrovoljac iz Londona, pisac, satiričar i izdavač, koji već više od četiri decenije živi i radi na Ostrvu i bori se za "srpsku stvar". |
Moji mnogobrojni susreti s političarima u Americi, Britaniji, Italiji, Švajcarskoj i Skandinaviji najnoviji su primeri pomanjkanja osnovnog znanja o Balkanu. Do koje mere su išli neznanje, neupućenost i predrasude međunarodnih faktora i političara, koji su učestvovali u odlučivanju o građanskom ratu u Jugoslaviji od 1991. do 1999, a i kasnije, vidljivo je iz korespondencije koju sam vodio, a sadržana je u više od 9.500 pisama od početka rata do danas. Sva pisma su deponovana u arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Sa pismom od 19. januara 2000. Robertu Veringu, poslaniku za istočni Darbi, poslao sam i protestno pismo upućeno Kitu Vazu, ministru za Evropu, zbog njegovog neobjektivnog i jednostranog stava u debati u Parlamentu.
Robert Vering je jedan od političara u Velikoj Britaniji za koga se može reći da je poznavao Jugoslaviju, njegove narode i istoriju pre nego što je građanski rat počeo. U Jugoslaviju je dolazio sa svojom suprugom na odmor mnogo puta, jer je voleo narod i zemlju, doživljavajući ih kao uspešno multikulturno društvo. U odgovoru, od 25. januara 2000, Vering piše da se slaže sa ocenom o njegovom kolegi iz Laburističke partije, i dalje kaže: "Ne mogu reći da sam iznenađen onim što je on (Kit Vaz) imao da kaže, zato što se, po mome mišljenju njegovo znanje o Jugoslaviji može napisati na poleđini poštanske marke."
Zbog nepoznavanja istorije i osnovnih činjenica o narodima Balkana, rasle su sve veća neobjektivnost i pristrasnost u odnosu na probleme koji su proizilazili iz konflikata, prvo u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, i naposletku s etničkim Albancima na Kosovu i Metohiji. Neobjektivno gledanje na događaje, jednostranost i pristrasnost, često ekstremni, proizveli su agresivnu politiku prema Jugoslaviji, i naposletku doveli do demonizacije Srba kao naroda, posebno prisutnu u medijima.
Kada je 2001. godine bombardovan Svetski trgovinski centar u Njujorku, odmah po izbijanju incidenta američki mediji su objavili da su izvršioci - Srbi. Iako je vrlo brzo utvrđeno da iza napada stoje islamski ekstremisti, ni Stejt department, ni bilo ko u američkoj vladi nije zvanično povukao prvu izjavu niti se izvinio Srbima. Srbi su bili optuživani i za ono zašta nisu bili krivi, za ono s čime nisu imali nikakve veze... Stav političara i medija bio je - prvo optuži izbaci vest u javnost, a posle objašnjava ako je to nekome potrebno. Srbi su postali divljač za odstrel. Svako je mogao da dođe u Jugoslaviju, a po povratku u Vašington, London ili Pariz, da objavi ono što je "čuo" i "video" u Bosni, da o tome daje izjave i piše, bez ikakve moralne odgovornosti. Građanski rat u Jugoslaviji bio je izvanredna prilika da se brzo i lako stekne karijera u novinama i pokupe jeftini poeni u medijima.
U tom smislu naročito je ilustrativna prepiska koju sam u septembru 1995. godine imao sa ambasadom Rusije u Londonu, a povodom bombardovanja položaja Srba u Bosni, kao svojevrsne odmazde Zapada zbog zločina nad građanima na centralnoj gradskoj tržnici u Sarajevu, kada je niotkuda poslata bomba usmrtila nedužne civile na pijaci. Za to su, naravno, odmah bili optuženi Srbi, a na moje pismo predstavnicima ruske diplomatije stigao je zanimljiv i moglo bi se reći, u takvim okolnostima, vrlo ekskluzivan odgovor:
Ambasada Ruske Federacije, 13 Kensington Palas Gardens, London Nj8 4LjX (dokument poslat faksom): Gospodinu Radomiru Putnikoviću, Od M. Kalinina
15.9.1995.
Poštovani gospodine Putnikoviću,
Hvala veliko na vašim pismima od 29. avgusta i 10. septembra 1995. Zamoljen sam od mog ambasadora da vam pošaljem materijal koji će, nadam se, da objasni stav Rusije. Ja sam siguran da će sankcije koje su uvedene Federalnoj Republici Jugoslaviji uskoro biti ukinute.
Iskreno vaš, M. Kalinin
U prilogu ovog pisma stigao je i neočekivani tekst iz moskovske "Pravde", od 7. septembra, u kome se doslovce kaže - Bombardovanje izazvale strane zapadne obaveštajne službe.
Operacija Ciklon, koju su organizovale zapadne obaveštajne službe, poslužila je kao izgovor za NATO bombradovanje i napad na srpske pozicije, izjavio je predstavnik Ruskog ministarstva odbrane, koji se vratio sa terena na Balkanu.
Funkcioner je izjavio da je zapadna obaveštajna služba organizovala i izvršila operaciju Ciklon 1, da bi kompromitovala Srbe u očima međunarodne zajednice. Operaciju je izvršio Sarajevski centar službe, a izvršilac je bio Rasim Delić, poznati komandant oružane muslimanske grupe.
Cilj operacije Ciklon 1 je bio eksplozija na Centralnoj tržnici u Sarajevu, izveštava predstavnik ruskog Ministarstva odbrane. (Prva eksplozija se dogodila 5. februara 1994). Krivica za eksploziju je svaljena na Srbiju, posle čega je sledila antisrpska histerija u štampi, te ultimatum i NATO vojni napadi. Kasnije su službenici Ujedinjenih nacija tvrdili da Srbi nisu imali fizičkih mogućnosti da izvrše eksploziju i da zapravo krivicu snose muslimani. Ovu informaciju je prenela zapadna štampa, ali samo za kratko vreme. Mehanizam da se krivica za sve svali na Srbe već je bio pokrenut, a ideja o iznenadnim vazdušnim napadima postepeno je usađivana u svest međunarodne zajednice.
Šta su znali Rusi
Operacija Ciklon 2, čiji je cilj bila druga eksplozija na istoj tržnici (28. avgusta 1995) logičan je nastavak operacije Ciklon 1. Operativci NATO-a su vršili pritisak na političke vođe da o tome odluče, napominjujući da se jesen i loše vreme brzo približavaju. Izgovor je ubrzo bio obezbeđen kad je izvršen bombaški napad s građevine locirane odmah pored tržnice, koji su izvršili članovi Sarajevskog centra pod vođstvom Delića.
Ruski funkcioner je izvestio ITAR-TASS da je jedan ruski obaveštajac znao za planiranu provokaciju nedelju dana unapred, 20. avgusta, i da je o ovome obavestio političke lidere Hrvatske, Nemačke i Amerike. Ali oni nisu učinili ništa da spreče provokaciju i držali su informaciju striktno kao tajnu. Istraga istražnih organa Ujedinjenih Nacija držala se daleko od objektivnosti i njen nalaz se mogao očekivati unapred. "Ceo svet sad zna o posledicama ove eksplozije," izjavio je ruski predstavnik. "A Operacija Ciklon ipak nije više tajna."
Beograd ne postojiProces demonizacije Srba mogao se pratiti kako u značajnim, tako i u najmanjim, svakodnevnim zbivanjima o čemu u nekom drugom vremenu ne bi vredelo govoriti. Sa povećanom intervenističkom politikom Amerike prema Jugoslaviji, Si-En-En je prestao da daje vremenske prognoze za Jugoslaviju. Tako ste još pre NATO bombardovanja Jugoslavije, mogli na Si-En-En da čujete vremenske prognoze i temperaturu u svim krajevima sveta, ali ne i u Beogradu.
|
