Bosanski biznismen plaća Klintonovu?
Predsedničku kampanju nekadašnje ljute rivalke predsednika SAD, Baraka Obame, a današnjeg šefa Stejt deparmenta, Hilari Klinton, velikodušnim prilozima finansirao je i kontroverzni američki biznismen, poreklom iz BiH Muradif Pajt, poznat i po nadimku Mrak, navodi banjalučki list "Fokus".
Muradif Pajt, predstavljen kao menadžer kompanije "Misa 6 America Inc", uplatio je 21. marta 2007. godine 2.300 dolara na račun Hilari Klinton u njenoj predsedničkoj kampanji za šefa Demokratske partije.
Pajt je svojevremeno, tvrde dobro obavešteni izvori banjalučkog lista, bliski međunarodnim istražnim krugovima, bio predmet istrage Interpola zbog povezanosti s međunarodnom mrežom krijumčara oružja i vojne opreme, a pripisuju mu se i dobre veze s radikalnim islamistima.
Isti izvori navode da je upravo Pajt odgovoran za finansiranje smeštaja nekih od otmičara aviona, koji su se 11. septembra 2001. godine zabili u Svetski trgovački centar u Njujorku.
"Mrak živi u Bostonu, a nije nimalo slučajno što su upravo na široj teritoriji ovog grada živeli neki od otmičara, među njima i Muhamed Ata", rekao je izvor "Fokusa".
Dževad Galijašević, član Ekspertskog tima Jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, kaže da je istraga protiv Pajta obustavljena onog trenutka kada se došlo do imena nekih ljudi iz samog vrha američke obaveštajne zajednice. Svi oni, tvrdi Galijašević, bili su upućeni u mračne radnje kontroverznog Mraka, počev od devedesetih godina prošlog veka i njegovog učešća u finansiranju bošnjačkog ratnog vrha.
|
Ortak sa Čengićem
Pajta s radikalnim islamistima povezuje još jedan kontroverzni bosanski biznismen - Hasan Čengić, poznat i po tome što je već godinama na crnoj listi Ujedinih nacija, kao jedan od pomagača i finasijera međunarodnog terorizma. Galijašević ističe da su Pajt i Čengić svojevremeno zajedno uvozili oružje i vojnu opremu za potrebe bošnjačke Armije RBiH. |
"Poznato je da je upravo Pajt ratnoj vladi u Sarajevu obezbedio satelitske telefone, zbog kojih je kasnije tužio Aliju Izetbegovića, jer mu, navodno, niko nije plaćao račune. Pajt je na sudu dobio Izetbegovića i uspeo da izvuče milion maraka na ime neplaćenih računa za te telefone", kazao je Galijašević.
Posle rata, Pajt je u nekoliko navrata dolazio u BiH, zajedno s drugim američkim biznismenima, u nameri da investira u neke važne privredne projekte. Galijašević naglašava da je Pajt bio zainteresovan za kupovinu nesuđenog aerodroma u Visokom, infrastrukturnom čedu već pomenutog Hasana Čengića.
