Počeo proces o ekstradiciji Azre Bašić
Pred američkim Okružnim sudom u Leksingtonu počinje proces o eventualnoj ekstradiciji Azre Bašić (52), koja je optužena za ratne zločine nad zarobljenim srpskim civilima tokom rata u BiH.
Američka vlada želi da Bašićevu vrati u BiH, gde bi se suočila sa optužbama, dok će njen advokat Petrik Neš pokušati da to spreči.
Bašićeva je uhapšena 15. marta u Stentonu na osnovu međunarodne poternice koju je izdao Sud BiH zbog sumnje da je kao pripadnik Hrvatske vojske učestvovala u mučenjima i ubistvima Srba u logorima u Derventi od aprila do juna 1992. godine.
Azra se prvi put pojavila pred sudom u SAD 18. marta, kada je govorila o svom boravku u Kentakiju, navodeći da je oko dve godine bila zaposlena u fabrici "Nestle".
Njen advokat Petrik Neš, pokušava da izdejstvuje odbacivanje slučaja po više osnova. On tvrdi da SAD pogrešno tumače sporazum o ekstradiciji sa BiH i traži odgovor da li postoji zastarevanje za optužbe o počinjenim zločinima. Posle ročišta Neš je rekao da više nije na snazi Sporazum iz 1901. godine koji su potpisali SAD i tadašnja Kraljevina Srbija.
Pomoćnik državnog tužioca Džejms Erhart rekao je da o tome da li je sporazum još punovažan treba da odlučuje izvršni ogranak savezne vlade, čak i u slučaju kada neka država promeni ime i oblik vladavine.
Na ekstradicionom ročištu pažnja će biti usmerena na to da li su zvaničnici iz BiH obezbedili dovoljno dokaza u dokumentima u kojima se zahteva isporučenje Bašićeve.
Zvaničnik Ministarstva pravosuđa Teri Šubert rekao je sudiji da će se SAD osloniti na dokumente više nego na izvođenje svedoka. Šubert je istakao da begunac, ukoliko može, opovrgne dokaze navedene u dokumentima. Neš je, ipak najavio da će na ročištu pozvati svedoke.
Istragu protiv Bašićeve vodi Okružno tužilaštvo u Doboju zbog sumnje da je kao komandir 108. Riječke brigade Hrvatske vojske počinila ratni zločin protiv civila na području Dervente od aprila do jula 1992. godine.
Prvi logor za Srbe na području Dervente formiran 12. aprila 1992. godine, bio je u Domu JNA i kroz njega je prošlo više od 200 Srba. U dokumentima predatim Okružnom sudu u Leksingtonu navedeni su zatrašujući detalji o mučenju i ubistvu koje je Bašićeva počinila kao pripadnica vojne brigade u Hrvatskoj vojsci.
Pročitajte još:
|
U sudskim dokumentima navode se izjave Radojice Garića i Dragana Kovačevića koji su potvrdili da je Bašićeva zaklala Blagoja Đuraša, kojeg su prethodno pretukli hrvatski policajci i vojnici.
"Posle toga, Azra nas je vukla za kosu i terala da iz rane na Đuraševom vratu pijemo krv", rekao je Garić.
Ljudi sa kojima je u Americi živela Azra Bašić, optužena za mučenje i ubistva Srba u logorima u Derventi 1992. godine, kažu da je Bašićeva potvrdila da je počinila više ubistava, iako je u zahtevu iz BiH za ekstradiciju pomenuto samo jedno ubistvo.
