Puhovski: Priznanje Kosova izazvalo bi katastrofu u BiH
"Priznanje nezavisnosti Kosova u Bosni i Hercegovini bi izazvalo katastrofu, jer će se u njoj moći postavljati pitanje zašto mi nemamo prava koja imaju ovi na Kosovu", istakao je za "Glas Srpske" politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski.
"Jedan od razloga zbog kojih sam bio protiv proglašavanja nezavisnosti Kosova bio je taj što sam smatrao da o Kosovu treba pregovarati nakon što se konačno reše odnosi u BiH", rekao je Puhovski.
Govoreći o stanju u BiH on je kazao da rata sigurno neće biti, ali da je moguće dugotrajno crkavanje. "To onda znači da bi se našli u situaciji iz koje nema izlaza", smatra Puhovski.
- Izvještaj Evropske komisije o napretku BiH u evropskim integracijama je negativan, a u njemu se navodi i da su institucije BiH nefunkcionalne. Ko je za to najodgovorniji?
Jedini odgovor na to je da su odgovorni svi stanovnici BiH, jer su u nekoliko navrata glasali za stranke koje su pokazale da nemaju sposobnosti da promene sadašnju situaciju. S druge strane unutar toga posebno su odgovorne stranačke elite, koje su pokazale potpuni izostanak želje da odustanu od dela svojih maksimalnih planova.
- Koje je najrealnije rešenje za BiH posle nemogućnosti formiranja Veća ministara duže od godinu dana posle izbora?
Klasičan demokratski odgovor su novi izbori, ali sam uveren da oni ne bi doneli veliku promenu, pa se vraćamo na pitanje odgovornosti građana.
"BiH ne funkcioniše, ali neće biti rata"
- Parlamentarna skupština Saveta Evrope je u nedavnom izveštaju navela da je BiH u najvećoj krizi od 1995. godine. Kakva je vaša ocena i kako komentarišete izjave pojedinih stranih analitičara da ako dođe do rata u BiH niko ne može reći da nije bilo upozorenja?
Potpuno sam siguran da rata, odnosno masovnog ubijanja ne može biti. Ali mislim da može biti dugotrajnog crkavanja, odnosno da BiH ostane u sadašnjoj situaciji. To onda znači da bi se našli u situaciji iz koje nema izlaza.
- Kako ocenjujete izjavu američkog ambasadora u BiH Patrika Muna da je neophodno reformisati Federaciju BiH i da li je ona nagovještaj promene politike međunarodne zajednice?
Tu se opet pojavljuje ukrštanje spoljnih i unutrašnjih elemenata. Kad je priznata nezavisnost Kosova nasuprot Ustavu SFRJ, stvorena je mogućnost da se priča i o Republici Srpskoj i s tim treba biti načisto. Ne mislim da RS može i treba imati pravo na samostalnost, ali to daje vetar u leđa onima koji o tome pričaju. Ali puno više im taj vetar daje činjenica da je realna situacija takva da BiH naprosto ne funkcioniše kao država.
- Kako gledate na dešavanja na Kosovu, s obzirom na to da ste bili protiv proglašavanja njegove nezavisnosti?
Jedan od razloga zbog kojih sam bio protiv proglašavanja nezavisnosti Kosova bilo je to što sam smatrao da o Kosovu treba pregovarati nakon što se konačno reše odnosi u BiH. Kako to nije učinjeno, sada će se moći postavljati pitanje zašto mi nemamo prava koja imaju ovi na Kosovu. Priznanje nezavisnosti Kosova bi u BiH izazvalo katastrofu. Ali u ovoj teškoj situaciji potpune blokade političkog života, ljudi često na ljutu ranu traže ljutu travu.
Volja stanovnika protiv međunarodnog prava
- Koje je najrealnije rešenje za Kosovo?
Iako se radi o akciji i delovanju koji su protivni međunarodnom pravu, moje uverenje je da će Kosovo biti nezavisno, jer između međunarodnog prava i volje dva miliona ljudi svako razuman mora odabrati volju dva miliona ljudi. Međutim, to stvara enormne političke probleme u Srbiji i mogućnost prelivanja problema na BiH preko veze Srbije i RS.
"Loše je što region više ne interesuje Amerikance"
Situacija je takva da je velika prednost vlasti u Prištini to što drže najveći deo teritorije i imaju podršku najvećeg dela građana. Njihova slabost je u tome što njihovi glavni saveznici, pre svega SAD, u ovom trenutku nemaju naročit interes za našu regiju. Njih Amerikanci u principu podržavaju, ali nisu spremni da se tuku za ovu regiju, što je loše i za Kosovo i za BiH, jer oni nemaju naročit interes ni za BiH.
Bez njih je teško očekivati da bi neko političare u BiH mogao da natera da pokušaju postići dogovor. Slično važi i za Kosovo, pa je to pozitivno ukoliko se deo agresivnog ponašanja koje se takođe može videti iz Prištine ne pojavljuje kao nešto što ima međunarodnu podršku, jer je EU podeljena i preslaba.
Postoji i opcija podjele Kosova, ali ne bih se na nju kladio sa srpske strane, jer će ona da implicira i pitanje Bujanovca i Preševa. Ako se pristane na etničko stanovništvo na jednoj teritoriji, onda će se postaviti pitanje a šta je sa teritorijom unutar sadašnje najuže teritorije Srbije na kojoj su Albanci u većini. To bi moglo da ima teške posledice.
"Nemačko uslovljavanje Srbije nema logike"
- Kako u tom kontekstu ocenjujete negativan stav u nemačkoj javnosti zbog preporuke Evropske komisije da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU i zalaganje da se taj put uslovi priznanjem Kosova?
To je paradoks. Razumem kad to kaže Nemačka ili neka druga država koja je priznala Kosovo, ali pet-šest članica EU nisu priznale Kosovo. Prema tome ne vidim kakva je logika da se u ime EU traži od Srbije da prizna Kosovo, kad nekoliko članica EU nije priznalo Kosovo, koje se pojavljuje kao uslov za Srbiju.
Hrvatska "zapela" kod ratnih zločina
- Direktor kancelarije "Amnesti internešenela" u Briselu Nikolas Berger kritikovao je Hrvatsku zbog odnosa prema ratnim zločinima, ističući da se ne sme dozvoliti njen ulazak u EU dok se ne suoči s tim problemom?
Hrvatska je imala fazu kad se o tome uopšte nije govorilo, pa se s tim krenulo sa zakašnjenjem, ali dosta uverljivo. U poslednjih mesec dana to je opet zapelo kad su iz Srbije stigle optužnice. Sad smo opet u fazi zaleđenosti.
Objektivno, najviše je u tom pogledu učinila Srbija. Hrvatska je negde u sredini, što sigurno nije dobro za državu koja će prva postati članica EU.
