Hirurg koji je dobio sve bitke (5): Drama u otetom avionu

Dr Đuro Musić, koji je sedam godina kao dobrovoljac proveo u nevesinjskoj ratnoj bolnici, ističe da mu je veoma žao, i gotovo neprijatno da iko išta piše o njemu i drugima koji su tih, devedesetih godina prošlog veka, tokom krvavih ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, odnosno na tlu bivše Jugoslavije, uglavnom radili u bolnicama, podalje od ratnih dejstava.

OBAVEZA PRERASLA U PRIJATELJSTVO: Dr Đura Musić sa jednim od kolega

 

- Mislim da su od nas zaslužniji, da treba pisati o onim mladim momcima lekarima koji su krvarili na prvim borbenim linijama, u samim rovovima i zajedno sa bolničarima izvlačili ranjenike iz minskih polja, kroz kiše metaka i kanonade artiljerije, a takvih je bilo mnogo i na hercegovačkom ratištu. Mnogo sam ih cenio i poštovao njihovo požrtvovanje i hrabrost, jer su oni svakodnevno bili u životnoj opasnosti, a toliko se malo zna o njima i mukama koje su izdržali. Jedan od njih, Nevesinjac dr Brano Grahovac je, recimo, i poginuo na Boračkim jezerima, žureći da na prvoj borbenoj liniji ukaže pomoć ranjenom borcu.

A miris baruta i plamen vatre na prvim borbenim linijama su dobrano osetili i kolege Boro Vasiljević, Ranko Kokotović, Đorđe Kljajić, Tripo Skočajić, Rade Vuković i, naravno, dr Savo Bjelogrlić. Nekoga sam, verovatno i zaboravio, ali mi, nadam se, neće zameriti.
 

Sečivo pod grlom

Dr Đuro Musić, veliki zaljubljenik u sport, godinama je bio i sportski lekar fudbalskog kluba Budućnost iz Podgorice. Tako se pre tačno 30 godina našao i u avionu na liniji Titograd-Beograd kojim je Budućnost putovala na meč sa Vojvodinom u Novom Sadu.

Među poslednjim putnicima za Beograd koji su tog 26. septembra 1981. godine u suton prispeli na titogradski aerodrom, bio je dr Đuro Musić. U aerodromskoj zgradi, u šarolikoj masi putnika i onih koji su ih pratili, prišlo mu je nekoliko rođaka teško obolele Izete Redžepagić, koja je iz bolnice u Brezoviku kod Nikšića upućena na lečenje u Beograd. Zamolili su ga da se njoj i njenom pratiocu nađe pri ruci ukoliko bi joj u avionu pozlilo. Prihvatio je, naravno, i seo u blizini bolesnice koja je na nosilima bila smeštena u repnom delu aviona.

Bila je uveliko noć kad se vitka letelica Jatovog boinga 727 vinula u nebo, vođena rukom kapetana Ljubomira Zekavice, u tom trenutku jednog od najiskusnijih pilota u jugoslovenskom civilnom vazduhoplovstvu, koji se, inače, te noći slučajno našao na ovom letu. Zamenio je svog kolegu Blagoja Stankovića. Avion je odmah po uzletanju napravio zaokret i umesto ka Beogradu poleteo prema Dubrovniku - da tamo "pokupi" još tridesetak putnika.

Tek što se moćna letelica podigla sa piste aerodroma Ćilipi i zaplovila ka Beogradu, iz mase od 101 putnika izdvojila su se tri dugokosa, mrka i unezverena momka. Dvojica su povadili pištolje, a jedan nož. Počeli su da galame i vitlaju oružjem, da psuju i prete da će početi da ubijaju ako iko prstom mrdne, a od onih koji su sedeli u prvim redovima, zahtevali su da se premeste pozadi. Pri tom su im stavljali cevi oružja u usta, na slepoočnice, a onaj sa nožem je uhvatio jednu od stjuardesa i prislonio joj sečivo pod grlo...

Kad su ispraznili prvih nekoliko redova u avionu, otmičari su se stuštili ka pilotskoj kabini i kapetanu saopštili da oni sad komanduju i naredili mu da umesto ka Beogradu, avion usmeri ka Italiji, ka jednom od aerodroma na jugu gde će, ako sve bude po njihovom planu, osloboditi putnike, i sa posadom i rezervoarima punim goriva nastaviti let.
 

Kopilot se snašao
 

Dr Musić (usredini) sa borcima i osobljem ratne bolnice u Nevesinju

 

I kapetan Zekavica i kopilot Mirko Pintar, i avio-inženjer Zoran Klencovljević, i opserver Dragan Jovanović, i stjuart Stevan Tadić, i stjuardese Radica Đurđević, Zorica Perović i Marina Andrejević, mirno i pribrano, kao da im se to događa svaki dan, prihvatili su naređenja izbezumljenih i unezverenih otmičara, kako ni na koji način ne bi ugrozili bezbednost aviona i stavili na kocku toliko života.

Na mig kapetana Zekavice, na kojeg su otmičari, razumljivo, posebno motrili, kopilot Pintar je uspeo neprimećeno da pošalje tajnu šifru i javi da je avion otet. Na poruku je prva reagovala kontrola leta na dubrovačkom aerodromu i zatražila potvrdu od posade. Kad je potvrda ubrzo stigla, sve kontrole avio-saobraćaja u Jugoslaviji i svim susednim zemljama su za tili čas znale da je Jatov boing 727 sa 101 putnikom i osam članova posade u rukama otmičara i da leti prema jugu Italije.