Samo Beograd sudi zločincima

Srbija bi trebala po principu reciprociteta da odgovori na odluku vlade u Zagrebu da usvoji zakon kojim se ne priznaju srpske optužnice i drugi pravni akti koji se odnose na period ratnih devedesetih godina.

- Kako Zagreb jednostrano raskida sporazum dva tužilaštva iz 2006, normalno je da naši imaju puno pravo da postupe isto, odnosno da ne postupaju po spisima i optužnicama hrvatskog pravosuđa. Ja očekujem da se uzvrati istom merom, baš kao što smo to uradili kontratužbom na hrvatsku tužbu za genocid - kaže za "Vesti" Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra Veritas.
 

Sudeći po izjavama srpskih zvaničnika nije izvesno da bi takva kontramera mogla da usledi iz Beograda.

- Hajde da postavim hipotetičko pitanje, zamislite da sada Srbija recipročno opet reaguje na predlaganje ovakvog zakona i da proglasi ništavnim odluke hrvatskog pravosuđa iz perioda Tuđmanove vladavine na primer ili tako nešto. Regionalna saradnja se vraća na početak, ratni zločinci će imati priliku da se sakriju iza barikada svojih granica, i sve ono što smo radili uspostavljanjem dobre regionalne saradnje sa recimo Državnim odvjetništvom Hrvatske, sprovođenja principa sprečavanja nekažnjivosti počinilaca ratnih zločina vraća se na početak - izjavio je zamenik tužioca za ratne zločine Republike Srbije Bruno Vekarić.

Osim nedavno prosleđenih optužnica protiv 44 Hrvata za zločine u Vukovaru, hrvatska strana zapravo i nije imala posla po zahtevima srpskih kolega, dok je obrnuto bilo mnogo više slučajeva kada je srpsko tužilaštvo delovalo po spisima i dokazima hrvatskog tužilaštva. U tome treba i tražiti objašnjenje stava predsednika Hrvatske Ive Josipovića da je zakon na kojem je insistirao vladajući HDZ bio zapravo nepotreban.

Srpsko i hrvatsko tužilaštvo za ratne zločine potpisalo je 2006. godine sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnog dela ratnih zločina protiv čovečnosti i genocida. Taj dogovor je bio iznuđen činjenicom da obe države nisu dozvoljavale izručenje svojih državljana, pa se zbog toga pristupilo varijanti da se pred domaćim sudom procesuira osumnjičeni ili optuženi za ratne zločine, a po spisima odnosno optužnici druge države.