Čiji je naš problem
Tražili smo da Merkelova posreduje u otvaranju suštinskog dijaloga između Beograda i Zagreba o sudbini više od pola miliona izbeglih Srba i Hrvatske, kaže Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica iz Hrvatske.
Kao i do sada u sličnim prilikama, Koalicija udruženja izbeglica iz Hrvatske iskoristila je dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel u Beograd da podseti na sudbinu stotine hiljada ljudi koji skoro dve decenije tumaraju u potrazi za trajnim rešenjem svojih problema.
U intervjuu za "Vesti" Miodrag Linta, predsednik Koalicije, objašnjava zašto je Bečki sporazum o sukcesiji ključ za rešenje izbegličkog rašomona.
Bez kompromisa, molim!
Šta konkretno očekujete da se može rešiti? - Očekujemo da EU i Nemačka, zbog aktuelne politke proširenja prema zapadnom Balkanu, ne prave kompromise na račun ljudskih prava i uspostave demokratske pravne države. U Hrvatskoj još uvek postoji diskriminacija u zakonodavstvu i ponašanju državnih organa prema izbeglim i prognanim Srbima, ali i Srbima povratnicima. |
Predali ste juče otvoreno pismo Angeli Merkel. Šta ste od nje tražili?
- Da posreduje u otvaranju suštinskog dijaloga između Srbije i Hrvatske u cilju pronalaženja trajnog i pravičnog rešenja problema više od 500.000 izbeglih i proganih Srba koji su oštećeni u imovinskim i drugim pravima u Hrvatskoj. Kad to tražimo, imamo u vidu, pre svega, Bečki sporazum o sukcesiji koji predviđa da će svim građanima biti vraćena njihova prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine. Tražili smo i da Merkelova podrži naš predlog da EU definiše konkretne mere u slučaju da Hrvatska ne ispuni obaveze u naredne dve godine tokom monitoringa, koje bi bile na snazi sve dok se pitanja iz poglavlja 23 Pravosuđe i ljudska prava ne reše na pravičan način.
Ima li efekta od obraćanja Koalicije evropskim i drugim zvaničnicima?
- Nažalost, EU nije podržala naš zahtev da, pre nego što zatvori pristupne pregovore sa Hrvatskom, od Zagreba traži da ispuni zahteve iz peticije izbeglih i prognanih Srba. Veliki problem predstavlja činjenica da Vlada i predsednik Srbije, kao i vodeći ljudi srpske zajednice u Hrvatskoj na čelu sa Miloradom Pupavcem i Slobodanom Uzelcom, nisu podržali našu peticiju. Neki od njih su čak aktivno lobirali po evropskim prestonicama da se do kraja juna ove godine završe pristupni pregovori sa Hrvatske jer je Hrvatska, navodno, ispunile sve uslove.
Međunarodna donatorska konferencija je najavljena za jesen ove godine, šta očekujete?
- Prethodno u Beogradu treba da se održi regionalna konferencija ministara spoljnih poslova Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore na kojoj bi se usvojila deklaracija. Ima najava da se tim dokumentom problem izbeglištva želi svesti samo na socijalno-humanitarno pitanje. Nakon usvajanja deklaracije, organizovaće se donatorska konferencija na kojoj će se sakupiti određena sredstva za najugroženije izbegličke porodice u regionu. Ali, to je samo jedan od načina pomoći i zato mi tražimo od Vlade Srbije da se u tekstu deklaracije pozove na Bečki sporazum o sukcesiji.
Mnogi misle da će izbeglički problem u Srbiji, ako već nije, uskoro biti stavljen ad acta?
- Mi ne prihvatamo takav pristup. Izbeglička udruženja traže od Vlade Srbije i od poslaničkih grupa sazivanje vanredne sednica Skupštine Srbije na kojoj bi se usvojila rezolucija kojom bi se naša oduzeta imovinska i druga prava definisala kao otvoreno pitanje u odnosima sa Hrvatskom. Tražimo i da Vlada Srbije izradi platformu za suštinski dijalog sa Hrvatskom o pronalaženju pravičnog i trajnog rešenja naših problema.
Potpisali i otpisali
|