Hadžić odbio da se izjasni o krivici
Bivši vođa Srba u Hrvatskoj Goran Hadžić odbio je u prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom da se izjasni o krivici po 14 tačaka optužnice koja ga tereti za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1993.
Hadžićev privremeni advokat Vladimir Petrović je sudiji O-Gon Kvonu rekao da njegov klijent želi da iskoristi svoje pravo da odloži izjašnjavanje o krivici za mesec dana, dok ne imenuje stalnog branioca.
Tužilaštvo je u petak zatražilo izmenu optužnice od 14 tačaka tako da Hadžić bude terećen za razdoblje od avgusta 1991. do kraja 1993. godine, umesto do juna 1992. godine, kako je bilo navedeno u prvobitnoj optužnici objavljenoj 2004. godine.
Prvobitnom optužnicom Hadžiću se na teret stavljaju progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačka.
Streljanje oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara u novembru 1991, jedan je od najtežih zločina za koje je optužen Hadžić.
Hadžić je u vreme obuhvaćeno optužnicom bio premijer SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, a kasnije i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine.
On je poslednji, 161. optuženi koji se našao u Haškom tribunalu. U tom sudu do sada su okončani postupci protiv 125 optužena - 64 su osuđena, 12 ih je oslobođeno. Kazne su do sada izdržala 32 osuđena.
Trojica optuženih, među kojima i Slobodan Milošević, umrla su tokom suđenja. Na izdržavanju kazne u jednoj od oko 15 evropskih zemalja je 25 osuđenih, a na prebacivanje na izdržavanje kazni čekaju njih četvorica.
Tribunal je postupke protiv 13 optuženih ustupio nacionalnim pravosuđima u Srbiji, BiH i Hrvatskoj. U toku su postupci protiv 37 optuženih.
